POEZIJASCG -

[ljuba-trebotin]

Kad bih morao da se odlučim za jednu pesmu, to bi bilo jako teško. Meni su sve moje pesme podjednako drage i svaka dušu veseli na svoj način. Za početek izdvajam pesmu *PROLAZIM*


PROLAZIM

Prolazih nekad kraj tebe,
maštajući o večnoj sreći.
Oh, kako mi tad srce nazebe,
od čežnje za tobom drhteći.

I sve beše tako čudno,
razum mi posta pomućen.
Sate izgubih uzaludno,
tvojom blizinom sluđen.

Zvezde ostaše daleko,
nemoć stalno prisutna.
Slagao me tad neko,
da sudbina nije okrutna.

Sad šetajući tebe se setim,
oči smeđe, a pogled ti plamti.
Od sećanja se ne živi,
to tek danas shvatih.

A sve o tebi sam znao
i šta misliš, kako hodaš.
Od sećanja samo stih ostao,
sve ostalo odnese voda.

Kraj tebe prolazim sad,
srce setno, ali ne trne.
Danas više i nisam mlad,
a za tobom, opet se osvrnem.

(C) Ljubodrag Obradović
_________________
*Šta je mir duše, naspram oštrih ivica slobode*

[ljuba-trebotin]

MAGLO I OSAMO

Maglo i osamo,
tugo i tamo,
šta je mir duše,
naspram
oštrih ivica slobode,
šta je žar čežnje,
naspram odbijanja tvog?

Pesmo odlaska,
zoro povratka.
Ima li izgleda
za promašene,
ima li nade
za izgubljene,
ima li šanse
za suprostavljene vetru?

Tišino sablasna,
govoru nečujni,
preleti sve prostore,
pokidaj lance zaborava,
pokaži lice bez prezira...

Mi smo tu na ivici mača,
željni lutanja,
mi smo tu na ivici očaja,
siti preklapanja,
mi smo tu,
maglo i osamo,
mi smo tu,
tugo i tamo.

Vrlina je naše strpljenje,
istina je naš dar.
Odlazak nas ne teši,
polazak nas raduje.
Napred,
to nam je u duši,
napred, ali...
Zanos nam ne fali,
samo iluzija nas ne pali,
nama sloboda sija,
nas treptaj pokreće.

O istino tamna,
maglo sagledana,
osamo presamljena,
kako prijate.
O slobodo,
kako si svetla,
za onog ko nema te.
O maglo i osamo,
o tugo i tamo,
o pesmo odlaska,
o zoro povratka,
tišino sagledana,
govoru nečujni.

(C) Ljubodrag Obradović
_________________
*Šta je mir duše, naspram oštrih ivica slobode*

[ljuba-trebotin]

KOLIKO...


Koliko sati,
probdela si noću,
čekajući da svrati,
i odnese samoću.

Koliko nade,
zauvek si izgubila,
dok sanjala si balade,
a nisi ljubila.

Koliko suza si prolila,
sve čekajući sreću.
A još nisi shvatila,
kraj je tvom proleću.

Koje tek iluzije,
otišle su u etar.
Tren sadašnji bez vizije,
odneo je vetar.

Koliko vremena do otrežnjenja,
prošlost ne može da se vrati.
Propušteno u životu, život menja.
Ali, to se, tako kasno shvati.

(C) Ljubodrag Obradović
_________________
*Šta je mir duše, naspram oštrih ivica slobode*

[ljuba-trebotin]

TVOJE SUZE

Tvoje suze, sreću mi ruše,
tvoj osmeh mnogo mi znači.
Posle kišnih godina, ogreje sunce,
a ti meni i vedriš i oblačiš.

Sretnem te stalno, ulicom kad šetam.
Ponosno i gordo skreneš pogled,
Kao da ti ja spokoj ometam,
kao da ti u srce unosim led.

A ja u stvari, upravo to i hoću,
taj osećaj slatkog isčekivanja.
I lepo mi je ponekad noću,
dok slavuj peva, a duša sanja.

I vidim te na beloj kobili,
šume promiču pored pasa žutih.
Tvoja nesvesnost za nasladom cvili,
a ti se svesno na nju ljutiš.

Uvek za onim čega nema,
jasno jezero nikom ne godi.
Bolja je maca što u tebi drema,
od svakog ideala koji me sad vodi.

Stvarno, japanko, gejšo moja,
tvoj prezir me uz tebe lepi...
I ne smeta mi ni crvena boja,
dok se nadam prostranoj stepi.

U tvom telu svemir je prostran,
ja vasionu volim strasno.
I dok te u prolazu gledam,
osećam i jezu i plamen, jasno.

I ja volim vetrić što piri
i miluje tvoje obline.
Ja volim neizvesnost
koja se širi,
volim čežnju za tobom,
osećaj blizine.

I znam: ljubav moja raste,
jača od uživanja na brzinu.
I znam: ja ću da sanjam te,
iako se i starost došunjala,
ja ću da čekam te,
iako srce sluti istinu,
da si drugom,
sve što čekam dala.

:::::

Tvoje suze, sreću mi ruše,
tvoj osmeh mnogo mi znači.
Posle kišnih godina,ogreje sunce,
a ti više niti vedriš, nit oblačiš.

(C) Ljubodrag Obradović
_________________
*Šta je mir duše, naspram oštrih ivica slobode*

[ljuba-trebotin]

POEZIJA


Poezijo,
izvoru čudnog,
lepog, tajanstvenog
i mudrog sveta,
u tvoja nedra sad bežim.

Poezijo,
majko za ljude bez izlaza,
u tvojim čarima,
smisao cveta,
ti si kontra
kojom se tešim.

Poezijo,
igro mila.
Igra si i odsjaj.
Mnogima si učinila,
noćas snage
i meni daj.

Ja volim i igru
i kocku.
Ovih dana
mnogo gubim.
Poezijo,
ti si meni verna,
tebe nikad neću
da izgubim.

A život trči,
život tutnji,
sa problemima
sad se borim.
Svako se uvek rado
vraća kući.
Poezijo, ja sa tobom
bih da gorim.

Poezijo,
moja uteho,
za sve propušteno,
tvoj sam podanik,
tvoj dužnik i sluga.
U životu nije nikad sve
skroz napušteno.
Poezijo,
u tebi nađoh
prijatelja,
ženu,
brata,
druga...

(C) Ljubodrag Obradović
_________________
*Šta je mir duše, naspram oštrih ivica slobode*

[ljuba-trebotin]

TI SI ODLUČILA

Ti si, dakle,
odlučila da me ostaviš,
da me napustiš, je li?
Ko da sam šugavo pseto,
ko da sam isluženi konj?

Ako!
Tako meni i treba.
Nisam te dostojan, zar ne?
Oh, munjo moja pokisla,
oh, slamko moja napukla,
ti si vetru
godine na udar iznela,
mangupe da menjaš
si poželela, je li?

Da, tako meni i treba.
Kapiju ti nisam umeo
bez šumova otvoriti.
Pse sam uvek probudio,
pod prozor tvoj dolazeći.

Idi !
Slobodno i bez kajanja.
Idi !
Ja ću ispod dunja ostati,
naših dunja,
onih, znaš,
gde smo ponekad budni sanjali.
Ja ću livadama,
onim, sećaš se, našim,
prošetati ponekad,
sam,
ali ti ćeš mi to,
makar to,
dopustiti, zar ne?

Idi !
iza okuke,
naslonjen na krivu vrbu,
čeka te novi dečko.
Tvoja budućnost te čeka.
Čeka i drhti,
da li će uspeti,
dal će te imati,
to ga muči.

Idi !
Ja ću noću
sam da šetam
stazom pokraj reke.
Idi !
Slobodno idi !
Ostavi me,
bol da gajim,
suze da pijem,
od plakanja da živim.
Ostavi me !
Ničeg više u meni nema,
osim patuljastih misli
koje tebi plivaju.

Ostavi me,
samog na mostu u ponoć.
Ostavi me zoru da čekam,
rosa da mi kvasi čelo,
petlovi budnog da me bude.
Ostavi me,
zmijo moja zmijolika,
sa mosta u reku da skočim.
Ostavi me.
Slobodno, ostavi me,
nisam te dostojan.

Suzo !
Slano !
Munjo !
Slamko !
Bednik bedan
u bedu bedastu
bednim zamasima pliva !
Ostavi ga, ostavi me !

Idi,
iza okuke,
na krivu vrbu naslonjen,
stoji dečko,
tvoj novi dečko.
Stoji i čeka,
da tvoja reka i njega ponese.

Idi,
ja ti opraštam,
sve ti opraštam.

(C) Ljubodrag Obradović
_________________
*Šta je mir duše, naspram oštrih ivica slobode*

[lepa_S]

Pa i ti Ljubo vise nista ne pises...cc,c,c,c
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[ljuba-trebotin]

Љубодраг Обрадовић говори песму ДОБРО ЈЕ на промоцији часописа ПоезијаСРБ у Ћуприји 10.04.2014. године.
http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=7670

ДОБРО ЈЕ...

Добро је бити добар
За људе искрити љубав
Чињење зла само јад доноси
И душу право у пакао носи

Добро је имати снове
У сновима је могуће све
Али живот своје путеве оре
На јави снови често изгоре

Добро је летети
Лети се и без крила
Само да је поред тебе
Она што је некад била

Добро је бити заљубљен
Тај нектар стално пити
Палити чежњу и страст
Али боље је цуру љубити

Добро је пронаћи своје место
Ко тражи увек пронађе
Ако ти смета светлост
Сачекај да сунце зађе

Добро је пронаћи мир
Кад немири душу прже
И брзо градити свој свемир
Јер живот се крати још брже

Добро је паметан бити
Мислити да све знаш
Али живот је често чудан
Хоће и oно што не даш

Добро је изазове преживети
Кругови су стално нови
Све што ти срце сад ремети
У будућност своју плови

Добро је пронаћи наду
И излаз кад је густо
Маштања сад ти краду
А без илузија све је пусто

Добро је живети
И кад живот није добар
Своје јаде од свих скрити
Пронаћи срећу у себи бар

Добро је бити добар...

© Љубодраг Обрадовић
_________________
*Šta je mir duše, naspram oštrih ivica slobode*

[lepa_S]

Htedoh da ostavim neki komentar ali mi ne polazi za rukom...
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]