POEZIJASCG -

[ljuba-trebotin]

Branka je predložila, a ja prihvatio, da se organizuje pisanje poezije na zadatu temu. Od predloženih, za temu meseca novembra 2006 godine izabrao sam RODOLJUBIVU POEZIJU. Na kraju meseca, Branka kao pokretaè ideje, od svih pesama izabraæe najbolju pesmu i dve *pratilje* koje æe biti postavljene u posebnom delu sajta *PESMA MESECA*.

Izvolite pišite!!!
P.S. I ja se spremam !
_________________
Na žici okreæe se zvrèak !


Evo, postavljam jednu pesmu!

KOLIKO MUKA

Koliko muka još da izdržimo,
koliko suza majke da proliju.
Crni oblaci svest bi da prekriju,
za slobodu mi se borimo.

Svi imamo svoje snove
i znamo da ih imaju i drugi.
Sloboda sad svako biæe zove,
za slobodom danas svako Ĺľudi.

Koliko vetra još da produva,
koliko oluja da protutnji.
Srbija se danas razumom èuva
i prkosom, umesto crnih slutnji.

(C) Ljubodrag Obradoviæ
25.04.1999. godine


_________________
Na žici okreæe se zvrèak !

Jecaj uz vetar

Osipa se jecaj niz vetar ,
on jezdi i liscem pluta
Ko pseto verno grca i sluzi
Ko zena placem a muski gorim
i ociju treptaj topim li topim
u odmazdu i zveket galopa
da zamorim , da ih sklopim

Eh , da mi je jos jedan-put
u Srbiji da se rodim
kad vedrina zavijori
njenim licem zabrinutim ,
kad se breza zatopoli

Carstvo uma da zablista
ej feniksi , ej sokoli
maglom teskom da ne zori
vec k`o kristal dan da blista
Iz pobede da se vine put poeme
umotvorna sjajna bista

K`o prolece da prolista
da joj plodno cveta vreme
da joj proslost kao suza
bude cista
Da ne brinem

Kad uz vetar zavijorim i zajecam
kad poginem
smiraj kapkom nek se spusti
Zatocenog zloslutnici kad me smire
elegije mira nek provire

Eh , da mi je jos jedan-put
za Srbiju da se srodim
kao biser da prolepsa i pozivi
Kad se koren starostavni od
kukolja svih istrebi
pa k`o Srbin da prozivim
unucima da besedim
da je vetar jecaj


Svetlana Poljak
Stokholm 1993 . godine

_________________
Dobrom uhu i komarac je muzika - Irvin Sho

Moj obraz gori i srce boli....Gde su pesme!?Do sada 3 izuzetne pesme ali ja sam ocekivala veci odziv!
Mogla sam i sama poslati pesmu na ovu temu samo mislim da nije fer da onaj koji bira sam salje svoju pesmu.

Rodoljubiva poezija je teska za pisanje.Jedino ne mogu da verujem da od toliko divnih pisaca ovde, od kojih su mnogi na profesionalnom nivou, nema interesa za ovu temu.Pisanje na temu je upravo ono sto pokazuje nadarenost. Molim vas,prihvatite izazov!

Sve vas pozdravlja

Branka

NE DIRAJTE ZEMLJU MOJU

Ne dirajte zemlju moju, jezero moga plaèa
ni grobove, ni kuæni prag koji pljujete
mrtvih tjelesa puna je ilovaèa,
ne skrnavite zemlju mojih pradjedova,
kao lešinari oèinji vid kljujete,
a dojila su i vas njedra ova

Ne odapinjite svoje lukove i strijele,
ne crnite ime oèeva mojih,
ne lomite krilo golubice bijele
iz njenih rana boĹľuri ponikli svuda,
da ne bude što je,
koliko treba zapovijeda tvojih
ti daleka pravdo BoĹľijeg suda?

Monah stari u crkveno zvono bije jaèe
srpom žanje otrovno sjeme što klija
tu besjedi i u tmini plaèe,
onemoæala zemlja u agoniji bridi
neda gorkom pelinju da zrija
proklinje i kune i vas se stidi

Ne dirajte zemlju moju,moja svetilišta
u BoĹľije oltare ne upirite prste
kao zvijezde dignute iz pepelišta
opet æe zgasle nam oèi nebesa krasiti naša,
tu se moja djeca mole i krste
i jecaju molitve Oèenaša

Vijekovima su ovdje tamjan kadili moji preci
za probodeno rebro i svete kosti
a sad si zemljo moja grobnica duboka
neznaju šta èine, Ti im oprosti
odsjaju mog oka,sjajna zvijezdo sa istoka

Ne dirajte zemlju moju !

(C) Maria Deyana
_________________
Life is poetry!!!

PISMO MAJCI

Na uzglavlju mi majko,
neostvarenih snova ,vez.
Miris dunja sa ormana,
otaranom charshafu,
svetli je melem i povez;
Slava zakrpama,
od poderanih ideala .

Bela shamija,
s mudrih glava planina;
maglom me pokriva,
dok je skidash.
Srebrnog ruba,
olovu dushe ..
su drazhi;
izbrazdanim chelom,
borama mira...
nemire vidash.

Sirotinjo moja!
Od pocepanih cipela,
ostashe pechati na tvojoj kozhi.
Iza utvare na asfaltu,
u cipelama novim,
zaborav sad' veje.

Nekadashnje,
s mesom ,trpeze;
gletavom pogachom,
postavljala si.
Kockama shecera,
nutkala me..kao da su kolachi.

Znam..
Shto imala,
to si i dala.
Al' ja od sirotinje,
utekoh k' bedi.

Na stolu,
krtina vrishti;
vriskom,netaknuta se hladi.
U vodenichnom kolu,
praznom,
crno brashno,pogache klizi,
pljuvachkom se sladi.

Tad' vidim te,oronulu.
Dochekujesh decu,milostiva,
s' kockama shecera u pregachi
i toljagom u ruci..

S' toljagom u ruci,
zarad dechjih glava i njihove radosti..
da zamashish njom',
spremna si...

Prozhdrljivi,nagrdjuju te vuci.
Goloruka skachesh,starice;
preobrazhena u neoprostivi bes lavice.

U besu vekova je vaskresenje
vechne mladosti,tvoje..
I snage,
Srbijo,majko moja.

Vesna Mladenovic (21/12/06)[/i]


Evo još dve rodoljubive pesme koje su sluèajno promašile rubriku:

Prva je od Nevena Milakoviæa Likote

RAPORT GENERALU

Gospodine generale
smije li Vam se obratiti
vojnik bez vojne poste
ratnik bez ratnog rasporeda,
covjek koji je vojnicku zakletvu
sramno pogazio,
dezerter bez Otadzbine i casti
pokoran kvislinskoj vlasti,
sto plasljivo pred sobom gleda
kako kurjaci ostre
svoje ocnjake krvave,
cereci se zlokobno nesvijesti nasoj dubokoj
i nemoci nasoj da spasemo sebe
braneci Komandanta!

Moja je jedinica Generale
izbrisana iz brojnog stanja,
moja je ceta zrtvovana
i vise ne postoji,
nasoj se „slavi” tiranin
grohotnim smijehom klanja,
a nase duse djavo trljajuc' ruke broji!

Moji su saborci kontuzovani
krestavim zenskim glasom,
oci nam sprzise bljeskom
mesije antihrista,
u tor nas ugoni farmer
svojim cuvenim lasom,
nase je dostojanstvo
ljigava kisna glista!

Marame crne ne vidimo,
crn nam obraz ne smeta,
grobova svojih se stidimo
stid nam je najmanja steta,
i djecu svoju
bez stida u oci gledamo,
jer i nas se ocevi stide,
i Vas bi Generale htjeli da predamo,
i red je da svi vide
da nismo ni Srbi,ni Pravoslavci,
ni ljudi ni pokorni suznji,
ni prokletnici sto Vam
svjesni izdaje svoje zavide,
niљta od toga Generale
MI SMO ObiènE GNJIDE!

Prastajte slavni Generale
ako se oprostiti moћe
vojniku sto nema ni hrabrost ni volju
da kaze:
„Pomozi nam Boze,
nas je Komandant na bojnom polju
i jos se junacki bori,
da oslobodi vojsku svoju
da starog Srbina stvori,
da skine povez sa ociju nasih
da budemo opet predaka vrijedni,
pomozi mi Boze,ljudi se plasih,
zrtvovah dusu
za zivot bijedni”.

Neven Milakovic Likota
_________________
PJESNIK BEZ GOSPODA JE KAO PJEVA� BEZ SLUHA.

a druga od Milorad J. Nikiæa

POEMA O MARUĹ I


Kažu da je u doba naših dedova, davno
dole na kraju sela našeg, u strani malo
kuæerak bio i u njemu mati samohrana
devetnaest i sa njom èedo u pelenama

Muža izgubi rano, govori prièa znana
na frontu ostade, premalo znamo o tom,
a ona procvala tek, ko ruža miriše snom,
bez ikog sama, a muško èedo sa njom.

I proæi æe mesec dana u nadi da æe doæ,
ko gladna godina dan se za danom vuèe
mesec ga i drugi èeka, ne spi po celu noæ
a èedo se pridiže veæ i prve glasove guèe.

Teške je muèe more, košmara pune noæi
i strašni snovi tek, strah joj u duši zri
jedva doèeka jutro, gori joj celo, oèi
uz grudi privija èedo i ono blaženo spi

U neko doba dana ni sam ne zna kad
glas poznat èuje, od sreæe stala k`o stub
i naglo otvara vrata, al` opet isti jad
nikoga, a detetu je veæ izbio i prvi zub

Od roda nikoga nema, utehu da joj da
majku i oca ne zna, a baka slepa veæ
a odkud snovi ti, kamo æe konjica ta
nežno privija èedo i nemo gleda u noæ

Meseci teku lenjo, glasa niotkud nema
i reèi više drage, nebo k`o kamen æuti
poruke, znaka i zima vec stiĹľe, sprema
dete ruèice pruža, majèinu ljubav sluti.

Veèeri padaju rane, u sobi sumrak veæ
po zidu koraèa senka, ružna dvoglava
zla, studen je štipa, u uglu hladna peæ
dete joj na ruci spi, kosica oèeva, plava

Mnogi su stigli veæ, i on bi trebao doæ,
godine prodje pola, okolo kolaju prièe
pogibe iz sela puno, uze ih tamna noæ
i ona zaèeplja uši a dete i "tata" vièe

Napolju severac briše, u snegu leže puti
u prozor belina tuèe, lisica u leglu æuti
na vrata Božic kuca, èedo, radost je tu
sa njim bi da je deli, al avaj, tek u snu.

I zima s mukom prodje, kiše proleæu slute
ni nebo milosti nema, to parèe hartije žute
sruši se svet i pred oèima joj se smraèi, puèe
pokleknu, pade, a dete prohodalo tek juèe.

I tog je proleænog dana u selu padala kiša
sahrane bile dve, baka Ristana i Maruša
eh ime joj od tuge umalo da zaboravim
i uz plac pitam, a šta je bilo sa malim

Njega je, i otac me blago taknu po glavi
odvela sebi neka rodjaka, po ocu od majke
završio visoke škole, postao èovek pravi
uèitelj, naoèit i lep, majèine naravi blage.

****

I sad kad selom prodjem setim se price te
kuæerka odavno nema, oca i prièe njegove
a ratova je još bilo, pamtimo nesreæe naše
i sve one što su otiæi znali a vratiti se ne znaše.

(C) Milorad J. NIkiæ

Svim onima što po bojištima i frontovima ostadoše
Po Petrovdanu jula 2002 Bern Ĺ vajcarska
_________________
Stojim sam na putu! Imam samo sliku iz dana, kad bili smo mladi?

[Branka]

Postovani citaoci i pesnici,

Ja predlozih, Ljuba smislio temu i ja morah da izaberem.

Ljudsko srce je jedina zemlja bez granica
Gde god da idemo gde god da smo nosimo je sa sobom.Zato sto je njen
izvor nepresusiv i to je najlepse sto mozemo jedni drugima dati i deliti.
Zato se obradujemo iz srca kada cujemo bilo gde u svetu nas jezik, muziku ili
kada nas osamari miris nase kuhinje u nekoj nepoznatoj ulici.Cak i
psovke nas nasmiju.A nista nije lepse kada srce pozna srce,dusa dusu i
istorija istoriju.Vidite, svi mi nosimo to univerzalno rodoljublje u nama
kao sto svuda u svetu postoje pite sa jabukama ili tepisi.Nasa pita sa jabukama
nije najbolja i nas tepih sigurno nije najvestije tkan ali su nama oni
NAJSLADJI I NAJLEPSI koji postoje jer su pravljenji iz nasih srca, nasom ljubavlju i nasim rukama.
Pisati rodoljubivu poeziju znaci direkno zagrabiti iz ovog izvora, ostati pitak SVIMA, a ipak svojstveno NAS.

Zato smatram najlepšom pesmom: “Poema o Marusi” od Milorada NIkiæa , NAŠA ljudskost, naša ljubav, èekanje, sanjanje, nadanje , razoèarenje i smrt ali mogu je prisvajati i svi ostali sebi.

Ne volim reci “pratilja”( nije izbor za Mis) ali druga pesma koja vrca strasnom ljubavi prema nasoj kolevki je od Marie Deyane__ “Ne dirajte zemlju moju”__
Isto tako lirika i melanholija u pesmi od Svetlane Poljak __“Jecaj uz vetar”__verovatno zbog zivota u inostranstvu prepozajem ta osecanja.

Ovde izdvajam i dva izuzetna stiha.Prvi iz pesme “Pismo majci” od Vesne Mladenovic:

“Znam..
Shto imala,
to si i dala.
Al' ja od sirotinje,
utekoh k' bedi.”

Drugi je od Nevena Milakovica Likote iz pesme “Raport Generalu”, stih koji zovu na
budjenje:

“ Marame crne ne vidimo,
crn nam obraz ne smeta,
grobova svojih se stidimo
stid nam je najmanja steta,
i djecu svoju
bez stida u oci gledamo,”


Hvala vam svima na poslanim pesmama a i na strpljenju kojim ste cekali na moj odgovor.
Do citanja!

Branka

[Mariadeyana]

Hvala Branki i Ljubi za izbor poezije i svim pjesnicima koji su se trudili da obogate ovu stranicu i dali svoj doprinos pisanom rijecju.

Iskrene cestitke Miloradu Nikicu za njegovu predivnu poemu!

[pollakova]

Pridruzujem se cestitkama !!!! Nikiceva ,,Poema o Marusi ,, zaista je sjajna i zasluzuje apsolutno prvo mesto !
pozzz........