POEZIJASCG - forum POEZIJASCG -
DOBRODOÅ LI NA FORUM O POEZIJI I JOÅ  PONEƈEMU !
 
 POČETNAPOČETNA  PitanjaPitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   REGISTRACIJAREGISTRACIJA 
 ProfilProfil   Proveri porukeProveri poruke   PristupiPristupi 

Recenzija knjige Ljube ObradoviƦa: Živeti slobodno

 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> RECENZIJE KNJIGA
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeęu temu  
Autor Poruka
BileMilojevic



Pridružio: 04 Feb 2007
Poruke: 65
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Ned Jan 27, 2008 2:44 pm    Naslov: Recenzija knjige Ljube ObradoviƦa: Živeti slobodno Odgovoriti sa citatom

Miljojko MilojeviƦ:

Osvrt na zbirku pesama Živeti slobodno
Ljubodraga ObradoviƦa

Živeti slobodno, po redu druga, pesniĆØka zbirka Ljubodraga ObradoviƦa, diplomiranog ekonomiste iz KruÅ”evca, pesnika, vlasnika internet sajta *Poezija SCG i ex-YU*, sadrži ne mali broj pesama, svrstanih u tri ciklusa, prvom: ā€œTrĆØim za svojom sudbinom ludo zaljubljen u buduƦnostā€,koji sadrži refle ksivne pesme,drugom:sa rodoljubivim pesmama pod naslovom ā€œTu smoā€¦ā€ i treƦem:ā€œU oĆØima zvezde,u srcu žarā€ sa dvanaest ljubavnih pesama.Sva tri ciklusa i po snazi pesniĆØkih poruka i po stilu otkrivaju i rane i sadaÅ”nje pesniĆØke preokupacije ovog sada potpuno izgraĆ°enog i afirmisanog pisca.
U ranim pesmama Ljubodraga ObradoviƦa vidimo mladog ĆØoveka koji`trĆØeƦi za svojom sudbinomĀ“ spoznaje važ ne životne istine i sa nekom mirnom zaĆØudnoÅ”Ć¦u beleži ih ĆØak i u nekim naslovima svojih pesama.
* Човек је тек прости ток.
U свету препуном игара
зна да му пролази рок
и то сазнање помало умара *
(Skica)
Dakle, pesnik je, možda i neznajuƦi za rimsku sentencu :Poezija ja majka filozofije, izrekao u ĆØetiri stiha tri taĆØne ži votne istine da je ĆØovek svestan svojih ograniĆØenja-prost tok; da njegovom životu neumitno teĆØe rok; da je svet prepun smiÅ” ljenih igara koje, uglavnom, odreĆ°uju gorku sudbinu pojedinaca. Taj fatalizam, ta predodreĆ°enost toka života pojedinca, i ne samo pjedinca, po miÅ”ljenju naÅ”eg pesnika, pomalo umara, obeshrabruje...
* Осећам жељу за истином,
a испред задњи срушен је мост.*
(Skica)
ili zastraÅ”uje bilo bi, možda, taĆØnije reƦi. Spoznajna pregnuƦa Ljube ObradoviƦa rezultiraju i u pesmi: Beleži srce, beleži, u kojoj sa gorĆØinom i bespomoƦnoÅ”Ć¦u konstatuje:
*Бележи срце, бележи,
Слобода је далеки сан.
Бележи срце и сањај,
сањати није срам.
A to da je Sloboda daleki san, bez priloga: samo, pusti, uzalud i sl. upuƦuje i na ostvarljivost tog sna, ni malo sramnog no prijatnog, dragog, optimistiĆØnog, prikladnog mladalaĆØkom, ĆØistom, srcu.
Bezbrojni su, zamrŔeni, opasni, i uvek herojski, putevi Slobode, ali i svetli, obasjani plamenim sjajem dalekih zvezda... Da bi se do nje stiglo naŔ pesnik tvrdi:samo polako,jer je polako:smiŔljeno, hrabro,najsigurniji put, jer samo hrabri (za razli ku od smelih i brzopletih) znaju kako pobediti ropstvo- oni su svetionici u nepogodi, sigurne bujice Ŕto u tople krajeve stižu...
*Само полако,
низ поток...
Вода у топле крајеве одводи.
Храбри су, и онако,
бујице за потоп,
светионик у непогоди.*
(Samo polako)
Ovo je poslednja, peta, strofa pesme Samo polako u kojoj ObradoviƦ, uoaĆØava da: Бес је одраз слабих; Стрпљење је врлина јаких;

da: *Са људима није лако.
И непознати лик
за нешто се свети.*

kao i ĆØinjenicu neke, trenutne, liĆØne situacije:

*Oko мeнe брдо лажи,
у кући зврји мрак.
Миром се искажи,
Слобода твој нек буде знак!*

apostrofirajuƦi Mir i Slobodu kao neodvojive atribute ĆØasnog i dostojanstvenog životaā€¦
Obdaren raskoÅ”nom moƦi opservacije, a isto tako i misaonom, Ljubodrag ObradoviƦ duboko ponire u objektivnu stvarnost, razmiÅ”lja o odnosima, pojavama, dogaĆ°ajima i svoja saznanja, stavove, oseƦanja pretaĆØe u stihove.U svim pesmama on na jednostavan, ali i sasvim pesniĆØki naĆØin saopÅ”tava svojim ĆØitaocima istine, stanja i zbivanja koja se ne mogu osporiti ni kao subjektivna viĆ°enja jedne uzavrele pesniĆØke duÅ”e,ni kao ostraÅ”Ć¦ene floskule nekog pripadnika odreĆ°ene politiĆØke grupac ije.Malo je alegorija u poveƦem nizu njegovih misaonih pesama Lako se uoĆØava Å”ta je analizirao, Å”ta ga je primoralo da napiÅ”e pesmu i da u njoj kaže to Å”ta ga peĆØe, razjeda, muĆØiā€¦

*На свету
играју само зли.
Занос је
блед покушај
промашених.*
Ali i pored tog saznanja pesnik Ʀe ipak reƦi u narednoj strofi:
*Ја нећу
да признам пораз.
Волим музику
уместо речи.*
(уместо речи)
U ne malom ciklusu refleksivnih pesama u ovoj zbirci, ima ih preko cetrdeset, ĆØiitaoci imaju luksuz da se saglase ili oponiraju naÅ”em pesniku, u vezi njegovih stavova o mnogobroj nim pitanjima koja se tiĆØu druÅ”tveno-ekopnomskog, kulturnog i politiĆØkog stanja danas ne samo u naÅ”oj zemlji nego uopÅ”te u svetu.Da, u zavisnosti od mnogih faktora koji formiraju svest pojedinca svaka se istina može glorifikovati ili omalovažiti ali se sigurno ne može omalovažiti naĆØin na koji ih ObradoviƦ kazuje u svojim pesmama. NeknjiÅ”ki, neizvestaĆØeno,ni visoko uĆØenim rezonom, veƦ jezgrovito, jasno i biranim reĆØima kojih bi se re tko ko setio da ih u ovakvim pesmama upotrebi.Njegove stilske figure nisu senzacionalne,nisu Å”to bi Vuk rekao ni ā€œzakukuljene ni zamumuljeneā€, apstraktne, veƦ prikladne, veÅ”to ugraĆ°ene u ceo kontekst pesme svaka upuƦuje na pravu misao koju je pesnik namenio da nam saopÅ”ti.
*Daleko je sloboda.
Vir u matici,
kamen, neisklesan,
u maŔti.

Daleko je svetlost.
Izgled vara,
razum bledi.

PromiĆØu
iskre u pepeo,
zanos u dim.
Reke sve odnose.
Vir je dubok,
sve potopi.*
Vir je dubok, naravno, i sve je potopio.Ropstvo na delu i u naÅ”oj Otadžbini i u mnogim zemljama u svetu. BespomoƦnost prema porobdžijama je velika, strah od sofisticiranog moƦnog oružja
ledi srž u kostima, zanos se rasprÅ”uje u dim,a slobodarske iskre neminovno se gase u pepelu,pepelu nastalom prilikom svake os vajaĆØke akcije sila zla:gospodara rata i novog poretka.U tom du bokom viru zastraÅ”en svet se privikava na, crno, beskrajno rop stvo.Ljubodrag ObradoviƦ je izrazito angažovani pesnik, ali ta privrženost opÅ”teljudskim idealima:slobode,pravde,istine,dobru rodoljublju, lepoti, poÅ”tenju nimalo ne umanjuje umetniĆØku vrednost njegove poezije.On nije pripadnik niĆØijeg agit-propa, u njegovim pesmama nema golih parola, nema razgoropaĆ°enih psovki i kletvi,ni ostraÅ”Ć¦ene i opravdane mržnje na primer pre ma zlikovcima evro-ameriĆØke alijanse koja je na,surov, faÅ”isti ĆØki naĆØin izvrÅ”ila agresiju na naÅ”u zemlju.U veƦem broju pesa ma kako u ciklusu misaonih, tako i u ciklusu rodoljubivih, Obra doviƦ konstatuje satanske ideje svemoƦnih svetskih gospodara ali ih kazuje iskljuĆØivo pesniĆØkim jezikom: jasno, otmeno, razložno i duboko oseƦajnoā€¦
*Моја чежња,
гомила бола,
клизи пролећем.
Сузе у оку,
ветар у коси
и бес на све
случајеве
који владају
светом.
Мисли царују
без оковаā€¦
Расту
препреке и немоћ.
Низ планину
бол се котрља
Светлост сунцa прља.
Снови горе.
Једно лице,
смеђа грудва,
вене низ поток.*
(Jedno lice)
Nisu li ovi stihovi pravi primer lirskog kazivanja i tak vih, teÅ”kih, bolnih oseƦanja kad snovi gore a prepreke i nemoƦ prljaju svetlost Sunca.I ne samo u ovoj veƦ u skoro svim pes mama nailazimo na jedinstvene,sreƦno odabrane metafore koje ne plene samo originalnom miÅ”lju nego i izborom reĆØi i slika: ā€œjedno lice, smeĆ°a grudva vene niz пotokā€
*Свет увек тешко схвата суштину
и циљ му je непојмљиво: ништа!*
Свe se надам, неће бити касно.
Спас човеку треба од човека.
Играње ватром увек је опасно:
од разума нема бољег лека.*
(Razum)
U naÅ”e vreme, danaÅ”nje, kad je civilizacija zapala u Ʀorsokak, u kaljugu nasilja, perfidnog ropstva, kad je zaista ā€œĆØovek coveku vukā€, Ljubodrag ObradoviƦ tu sentencu parafra zira stihom:Spas ĆØoveku treba od ĆØoveka,ĆØoveka koji Ʀe iz svog prainskonskog straha za postojanjem i opstajanjem iz svog me ntalnog sklopa odstraniti vuka: egoizam, mržnju, sklonost ka nerazumnoj destrukciji,dominaciji nad slabijima,otimanju pomo Ʀu ognja i maĆØa ne samo njihovih materijalnih dobara i teritori ja, veƦ i sistematskog istrebljenjaā€¦I zato od razuma nema boljeg leka.
*живети слободно- у ред стати:
светски поредак је нов!
Ако хоћеш да те срећа прати
У својој башти истреби коров.

Искрчи шуме, преори ливаде . . .
Оне који о слободи сањају
построј у радне бригаде
за моћне да рај стварају.

Живети слободно,
душу са ђаволом стопитиā€¦
А оне што ходају узводно
у вртлоге потопити. *
(Živeti slobodno)
A kad ljudskosti prave i razuma nema živeti slobodno mo guƦe je samo ako se duÅ”a sa Ć°avolom stopi i sve uspravno Å”to hoda u vrtloge potopi. Odvajkada istina znana,ali danas ap solutno aktuelna.I zato ovaj vispreni mislilac, vrsni pesnik, nije mogao a da je ne stihuje.NavoĆ°enjem ovih stihova iz ove tri pe sme zavrÅ”avamo osvrt na prvi deo zbirke, odnosno, na ciklus refleksivnih pesama.U nastavku posmatraƦemo ciklus rodoljubi vih pesama, sa naslovom:ā€Tu smo, ni bombe nas izbrisati neƦe.ā€

СЛОБОДА

Оно што ме држи,
оно што ме мами:
то јe жудња за новим
и да нисам сам.

Оно што ме води,
оно што ме греје:
то је сан о слободи
која ми се смеје.

Многе ме слутње муче,
многе ме сумње ломе;
али нисам ни ја од јуче,
понос не могу да ми сломе.

Оно што ме покреће,
оно што ме још джи:
у души да је пролеће,
од неправде да сам бржи.

Оно што ме мами,
оно што ме спасава:
то је сан о слободи
који у мени спава.*

Ljuba ObradoviƦ je pre svega pesnik Slobode, rodoljub par exelance i niÅ”ta Å”to na bilo koji naĆØin ugrožava svaki pojam Slobode ne može da proĆ°e a da on ne reaguje pesmom,vrsnom pesmom, jasnom, rodoljubivom, strasnom i po poruci i po naĆØi nu kazivanja. I zato nismo mogli da odolimo a da na poĆØetku ciklusa njegovih rodoljubivih pesama ne istaknemo pesmu Slo -boda.Ni najveƦi flegmani ne bi mogli da pesmu ĆØitaju ravnoduÅ”- no, bez uzleta duha, nekim ravnim tonom kao kad se ĆØitaju no vine, na primer.Ova pesma veƦ prvim anaforama ĆØitaoca podiže u visine pesniĆØkog neba sama sebi odreĆ°uje ton, stvara atmosferu veliĆØanstvenosti pojma Sloboda:

*Оно што ме покреће,
оно што ме држи:
у души да је пролеће,
од неправде да сам бржи.

Оно што ме мами,
оно што ме спасава:
то је сан о слободи
који у мени спава.*
Sloboda se sanja i kad u njoj živimo i kad je od nas daleka kao sunce.Nikada nikome nije dovoljna, nikada nikome nije osigurana za vjeki vjekov, nikada nikome nije doÅ”la sama, ni od koga nije pobegla,ako nije zgažena, otetaā€¦
Sloboda i naÅ”eg pesnika drži u duÅ”i da mu bude veĆØno proleƦe, od pravde da je brži,ona ga mami, ona ga spasava, ona je san u srcu Å”to mu spavaā€¦
Sloboda se piŔe srcem- kažu deca: arhetipski mali mudraci.
Uprkos gramatiĆØkoj sistematizaciji reĆØi Sloboda nije misa ona imenica.Ona je neÅ”to veĆØno, veliko, živo, Å”to se kreƦe i pok reƦe, Å”to se brani krvlju, ognjem, srcem, životom, i Å”to se gubi kad se zaboravi da je najveƦa dragocenost ikada viĆ°ena i doži vljena. O takvoj Slobodi Obrado viƦ peva ne samo u ovoj veƦ u mnogim narednim rodoljubivim pesmama svrstanim u ovaj ciklus.

*Тутњи у даљини тежак лом:
челик у челик, челик у телоā€¦
Ми смо за мир, они за свој дом,
исто нас проклество обузело.

Жељу имам ланце да кидам
док у даљини битке се воде.
Иако песма пропаст не укида
у песми је мир и све слободе.*
Sa takvim uverenjem da je i u pesmi mir i sve Slobode naÅ” pesnik krenuo je marta 1999. godine da pesmom brani Slo bodu srpskog naroda napadnutog muĆØki s neviĆ°enih daljina i visina najrazornijim oružjem.
*Ту априлску ноћ деведесетидевете
бљесак је муњом у дан истопио.
Страдали су разум, жубор и рибе,
а мост се у Мораву потопио.

Сад река причу у свет носи:
oви зликовци од свих су гори.
Тече Морава, бомбама пркоси
и жубором за истину се бори*
(Moravski pejzaž)
Morava, ona Morava koju su ƆosiƦevi borci za Slobo du daleku kao Sunce prelazili po najveƦem kijametu u jeku naj žeÅ”Ć¦e ofanzive da bi plamen revolucije i oslobodilaĆØke borbe pre neli u LevaĆØ.Ona Morava u koju je Vojvoda Prijezda, davno, dav no, zajedno sa vernom mu ljubom, skoĆØio, odbivÅ”i da ā€œprede gaƦe i koÅ”uljuā€ ogavnom osmanlijskom zlikovcu.O istim takvim i gorim zlikovcima tog aprila Morava Ʀe u svet poneti pesmu i istinu naÅ”eg pesnika Slobode i njegov prkos i tuguā€¦
*Нема разлога, нема оправдања,
само сујета и глупи презир.
част предака се не поклања,
ми својом крвљу бранимо свемир.
nek грми, кад вас то радује,
нек тутњи кад сте без срца и стида.*
(MraĆØna noƦ)
ā€œMi svojom krvlju branimo svemirā€ strogi teoretiĆØari i književni kritiĆØari definisali bi kao kosmiĆØku hiperbolu.MeĆ°utim stvar je u tome Å”to ova sintagma nije ni hiperbola, ni kosmiĆØka.Ona je jed nostavna pesniĆØka istina.KrenuvÅ”i u boj protiv satanskog, nevid ljivog,neprijatelja naÅ” narod nije branio samo svoju rodnu gru du, svoj prag i dimnjak,veƦ se branio i od globalnog ropstva ko je preti planeti zemlji a, objektivno, i svemiru.
*Ту смо
разум да засија,
зора да сване,
неправда да се укине.

Ту смо
све да издржимо.
И уједе и налете и бес.
И бомбе и челик и смрт.
ā€¦ā€¦ā€¦ā€¦
Ту смо,
ни бомбе нас избрисати неће.
ā€¦ā€¦ā€¦.
Ту смоā€¦
У Србији је сад пролеће.
Ништа нам не могу злотвори,
суза их наша све потопила.*

I ne prosijava li ovde i misao genijalnog Ɛ.JakÅ”iƦa:I ovaj kamen zemlje Srbijeā€¦I: Padajte braƦo, plinte u krviā€¦
I SantiƦeva veliĆØanstvena metafora:Grobovi naÅ”i boriƦe se s vamaā€¦
*Tu smoā€¦* nosi u sebi i nad sobom sve ove pokliĆØe velikana, a i kletvu:ā€œsuza ih naÅ”a potopila.ā€.Naravno ne radi se o kopiranju kazivanja i ideja, velikana naÅ”e poezije,veƦ o istovetnom oseƦa nju kada je u pitanju nepoÅ”tedna borba za Slobodu,Istinu i Prav du.ObradoviƦ je iz srca, iz dubine duÅ”e u svet lansirao i naÅ”u hra brost i naÅ”u odluĆØnost da branimo i odbranimo svoje korene, svoju Otadžbinu.I zaista, branili smo je srĆØano, smelo i nepoko lebljivo ā€¦ali...ā€jedna slamka meĆ°u vihoroveā€ joÅ” uvek se drži i brani na novi naĆØin, novim sredstvimaā€¦Upravo onako kako i naÅ” pesnik kaže:

*Србија се од данас разумом чува.
И пркосом уместо црних слутњи.*

Njegove rodoljubive pesme ne odnose se samo na ratne dane Srbije,veĆØ ima i drugih kojima iskazuje svoj patriotizam i kad je u pitanju privikavanje masa na ropstvo i indolentnost ili slugans tvo vlastodržaca prema neĆØasnim namerama svetskih moƦnika koji su svoje ljigave,otrovne, pipke duboko zarili u srž naÅ”eg na ciona.To viĆ°enje i oseƦanje ropskog položaja ObradoviƦ alegoriĆØno iskazuje pesmom KornjaĆØa:
*Dok se narod osvesti,
mnogo reka isteĆØe.
Sad nam i sjaj preti,
duÅ”man nas izobiljem peĆØe.
ā€¦ā€¦ā€¦ā€¦ā€¦ā€¦ā€¦.
JoÅ” me ne kuvaju,
a kornjaĆØa sam,
Ŕto ulicom puzi.

Vetrovi koji
gradom duvaju,
odneƦe u svet,
traĆØ o mojoj suzi.*
Dakle, sa suzom u oku,pesnik se ne miri sa stanjem ni sa teku Ʀom politikom vlastodržaca, ali ni sa indolentnoÅ”Ć¦u masa prema vetro vima ledenim koji duvaju i prete lažnim izobiljem, izobiljem, koje peĆØe.
*Хоће мисли слободу
а то је данас грех.
Први знак за непогоду
и казну уз дрски смех.*
(Talas)
Lažna demokratija, lažno prijateljstvo okruženja i svet skih moƦnika oĆØituje se na svakom koraku i ugrožava u prvom redu Slobodu i ljudsko dostojanstvo.I ta ĆØinjenica nije mogla da promakne pesniku Istine, Pravde i Slobode.Zbog ograniĆØenog prostora,možemo da pomenemo joÅ” neke rodoljubive pesme ovog pisca, kao:Ne pucajte, Breza Nastavak ludila, Cirkusā€¦
TreƦi ciklus ove znaĆØajne zbirke pesama Ljubodraga Ob- radoviƦa ĆØine ljubavne pesme,sa naslovom ā€œZvezde u oĆØima, u srcu žar.ā€ Ljubav-to fenomenalno oseƦanje svojstveno jedi no i samo ljudskim biƦima, i u nauci i u umetnosti, naroĆØito u poeziji, definiÅ”e se kao pokretaĆØka snaga života.I kao tema, i kao motiv, od antiĆØkih vremena do danas i danas,predstavlja neodoljiv izazov za svakog pesnika bez obzira na godine staro sti.U mnoÅ”tvu pesnika koji su svoj talenat okuÅ”ali u ljubavnoj poeziji nalazi se i Ljubodrag ObradoviƦ.U ovom ciklusu sve se teme odnose na ljubav prema nežnijem, suprotnom,polu:ženi.

U ljubavnim pesmama naÅ”eg pesnika nema onih plaĆØnih, srceparajuƦih,pesama sa neizrecivim ljubavnim jadima, teÅ”kim bolom za izgubljenom ljubavlju.Nema ni strasnih scena u voĆ°e nju ljubavi, kakve bi želeli ljubitelji porno poezije. Ljubo drag ObradoviƦ ovom kompleksu oseƦanja prilazi mnogo jednos tavnije.O svojim ranim ljubavima priĆØa duge priĆØe, bez prekora i srdžbe, i nalazi razloge zbog ĆØega su ga napuÅ”tale(Sudbina).U drugim veliĆØa lepotu svoje izabranice, svojih ljubavi.( NataÅ”a, Julijana,Vesna)U nekima gorko konstatuje ĆØinjenicu da su pose gle logikom najstarijeg zanata, i da dok koraĆØaju uz bogatog starca ne primeƦuju ni njegov prezir (Daleko).
Jedna od njegovih najnadahnutijih ljubavnih pesama u kojoj kao da poduĆØava ljubavi nestaÅ”nu mladu curicu je: Pisao sam ime tvojeā€¦Na njenu primedbu da se imena luda nalaze svuda, pesnik odgovara:
*Е, моја, мала, девојчице,
не знаш ти шта је љубав,
не знаш ти шта је туга,
ништа ти не знашā€¦
ā€¦ā€¦ā€¦ā€¦ā€¦ā€¦..
А кад би знала
и сама би писала
име твоје, име моје,
у трави, на дрвећу,
у срцуā€¦
Свуда би писала
само да не заборавиш:
шта је љубав,
шта је туга,
шта је радост,
шта је дуга ноћ
на обали мутне реке,
испод неке старе врбе,
са мном проведена.*

U svojim ljubavnim pesmama ObradoviƦ tretira niz raz loga zbog kojih se zaljubljuje, izmeĆ°u ostalih tu je i fetiÅ”, kad se neko zaljubi u odreĆ°ene ĆØari žene kao sto su oĆØi, grlo, kosa, usne, hod ā€¦a o kompletnoj liĆØnosti i ne pomiÅ”lja.(Vesna:a usne, a kosa, a hod)Ili pri sluĆØajnom susretu:
*Онда си склонила косу са чела,
промуцала: *извини, нисам хтела*
и отрчала низ липњак.
А ја, ја сам само стајао
и гледао гране
Kako se за тобом вијоре,
ја сам стајао нем
и слушао одјеке корака твојих
и цвркут љубави
која је изненада
долетела у моје срце.
Дуго, дуго, сам стајао
а онда
потрчао да те стигнем...
Али...
Било је касно.*
Jedna ne retka pojava traženja ljubavi od nepoznate žene je nekakvo nemo telepatsko zraĆØenje energije, pitanja, željaā€¦Evo kako to izgleda u pesmi Žena:
*ā€¦схвaтилa je мojу стрaст
и бесно одмахнула главом.
Е, видећемо,
маштао сам ја.
Видећемо,
питала се њена коса?
шта има да се гледа-
шаптали су кукови и тело
договарајући се
ā€¦ā€¦ā€¦ā€¦ā€¦ā€¦ā€¦ā€¦
Kad je poželela da siĆ°e na prvu stanicu, pesnik je nemo zapretio:
ā€¦ā€¦ā€¦ā€¦ā€¦ā€¦ā€¦ā€¦..
Е, нећеш сићи.
Не смеш.
Напољу је мрак,
а ја бих те следио-
урлао је мој поглед,
завлачећи се испод кошуље,
у топла недра.
И зашто се противиш?
Ох,
уздахнула је.
Не могу,
не смем,
шаптала је горда
и усправна,
не отварајући уста.
Збиља је недостижна,
закључио сам
и прихватио се новина.
Она је то искористила
и села до мене*
Na kraju da napomenemo da Ljubodragu ObradoviƦu nisu strani ni bol, ni tuga, ni izgubljenost u sluĆØajevima kad se bezrazložno gube velike ljubavi, pa Ʀe spas potražiti i u ciganskoj muzici:
HoƦu noƦas da se napijem,
od neverne da se sakrijem.
Svirajte, pevajte, Cigani.
Nikad neƦu da je prežalim!
(Svirajte, Cigani)
I promiÅ”ljanje i doživljavanje ljubavi sa svim njenim veli- ĆØanstvenim blagodetima, pa i sa ĆØestom nestalnoÅ”Ć¦u, neverstvom,ObradoviƦ iskazuje uglavnom na vrlo smiren naĆØin i iz svih poruka zraĆØi plemenitost, blaga uzviÅ”enost,i prirodna i pesniĆØka lepota kakvu upravo prava ljubav i zaslužuje.
U svim pesmama ove vrste ĆØežnja kao osnov i znak lju bavi dominira.Bezbroj je varijanti kojima pesnici iskazuju snagu pa ĆØak i boje ĆØežnje. A kako Ljuba ObradoviƦ slika ĆØežnju evo odlomka iz istoimene pesme:
..............
kako je slatka!

Rastu ideli kao zvezde noƦu,
rastu draži njene u oĆØima mojim.
Nedostižna je,
pomislim,
i veƦ se bojim i znojim.

ƈekanje mi predstoji,
gordost da isĆØezne.

ƈekanje.

A ona je leptir,
leti
i ĆØeka
da reka
i nas ponese.
(ƈežnja)
ZakljuĆØujuƦi osvrt na poeziju Ljubodraga ObradoviƦa, moguƦem izdavaĆØu, a i sponzoru, toplo preporuĆØujemo ovu drugu zbirku njegovih pesama sa naslovom: Živeti slobodno.

Miljojko MilojeviƦ
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Sanjalica



Pridružio: 24 Okt 2007
Poruke: 212
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Ned Jan 27, 2008 6:57 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Ljubi iskrene cestitke za knjigu, a Bilu iskrene cestitke za majstorski prikaz iste!
Topli pozdrav,
Sanja
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> RECENZIJE KNJIGA Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

Skoči na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB © 2001 phpBB Group
Prevod by CyberCom
Chronicles phpBB2 theme by
Jakob Persson (http://www.eddingschronicles.com). Stone textures by Patty Herford. .