Pfeil Početna arrow KULTURA arrow Godišnja 2010 - KUD *Vuk Karadžić*

Godišnja 2010 - KUD *Vuk Karadžić* PDF Štampaj E-pošta
Autor Ljuba Obrad   
Saturday, 25 December 2010

Игре из Врања

24.12.2010. године у Дому Културе у Треботину одржанa је годишња приредба КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, на којој је представљен богати репертоар фолклорних игара фолклорне секције и оригинална поезија литерарне секције у казивињу аутора Љубодрага Обрадовића и Драгана Тодосијевића.


Љубодраг Обрадовић и Драган Тодосијевић говоре своју поезију

Годишње награде КУД-а *Вук Караџић* за изузетно успешан рад у 2010. години добили су: Синиша Максимовић, Јасмина Милић, Драган Тодосијевић, Срђан Стојановић, Бранко Стојковић и Горан Тодосијевић (за 2007). Награде је уручио Борислав Чолић - председник КУД-а. Погледејте фотографије и осетите делић атмосвере са овог концерта.


Синиша Максимовић прима годишњу награду КУД-а *Вук Караџић*



У наставку две песме:



ZIMA


Grana se lomi
vetar drvo uvija
dani sve kraći
i hladniji
skoro će zima

Polja rodna
prekriće sneg
pucaće prtina
od hladnoće
zalediće se
svaki breg

A ja ću s tobom
najdraža moja
u toploj sobi
dok vatra pucketa
biti u zanosu
ljubavnom
poljupcima vrelim
topićemo led
i biće nas briga
što napolju
veje sneg.

(C) Dragan Todosijević



OLIVERA

Sreo sam je samo jednom,
a neki vrag me i sad njoj tera.
Bilo je to u selu nekom.
Olivera, Olivera…

Telo bajno, oči sjaje,
u svakom joj pokretu mera.
Moj zanos i danas traje.
Olivera, Olivera…

Nudila je mnogo svakom
i svakog uspela da otera.
Ko još  za njom nije zaplako?
Olivera, Olivera…

Beše tad noć, letnja, julska.
Oko nas zrikavci, opera.
Ljubila me tako strasno.
Olivera, Olivera…

Pričala je tad o svetu,
koji stvoriti smera.
Smejao sam joj se ko detetu.
Olivera, Olivera…

Smejao se i ljubio je dugo.
Njen san i danas mi je vera.
Ona ode. Ja je i sad čekam.
Olivera, Olivera…

(C) Ljubodrag Obradović
Poslednji put ažurirano ( Saturday, 25 December 2010 )
 
< Prethodno   Sledeće >
Pesma za Vas !


IZ JEDNOG... U DRUGI...

Iz jednog autobusa,
u drugi,
žurimo.
Možda ludi,
šta li?
Život na reci buja.
Hrabro!
A kad bi znali?

Uhvati me za ruku,
slamčice moja,
da nas ponese
struja povetarca.
Uhvati me čvrsto
i ne puštaj,
sećanje dok traje.

Vatreno, smelo i očajno,
bleda u belom,
strasna na delu.
Podigni se na prste,
istrajna ko telo,
golubice na žaru.
Ti to možeš !

Iz jednog autobusa,
 u drugi,
iz koraka manjeg,
u sumrak veći,
požurimo.

A kad bi znali,
iza okuke šta je,
da li bi stali,
sećanje da traje,
ili bi pošli napred,
iz jednog života,
u drugi,
u nove vapaje.

Iz jednog... ,
u drugi...
Korakom malim,
u sumrak veći,
hitamo...

(C) Ljubodrag Obradović
 
Pročitajte i ...
by pRe
© 2021 poezijascg.com
Joomla! is Free Software released under the GNU/GPL License.