|
Latinka ĐorđevićVeče25.03.2006
VEČE
Veče...
Šetam
ulicama
a u duši
znam,
ovo nije moj grad.
Svetiljke svetle
poruku,
sutra
će novi dan,
a ja znam,
to nije dan
za mene.
Veče...
Očekujem
pesmu zrikavca,
iz gradskih parkova,
očekujem svetlo iza
oblaka.
Tako je već bilo
nekad,
u zemlji gde sam se
rodila.
Umesto pesme,
čujem kloparanje
šina
i škripu
tramvajskih kočnica...
Veče...
Ovo veče nije prošarano,
rumenim prugama,
već nebom zastrtim
sivim tepihom,
izatkanim od niti
bola, tuge i
nostalgije
nas tudjina.
Veče...
Samo na tren zasvetluca,
kao zvezda mala,
suza moja,
u obliku kristala,
što se u
nebo,
ko ukras utkala.
Veče,
tako sivo i samotno,
tugom i
nostalgijom,
dušu moju
obavilo.
Veče, celo telo
čežnjom prestravilo,
a volju,
maštu i nadu,
mrakom zaustavilo.
Veče...
Obično
veče u
tuđini...
Veče pred noć...
(C) Latinka Đorđević
|
