VEČE - Latinka Djordjević

Autor Ljuba Obrad

Sunday, 23 July 2006

VEČE Veče... Šetam ulicama  a u duši znam, ovo nije moj grad. Svetiljke svetle poruku, sutra će novi dan, a ja znam, to nije dan  za mene. Veče... Očekujem pesmu zrikavca, iz gradskih parkova, očekujem svetlo iza oblaka. Tako je već bilo nekad, u zemlji gde sam se rodila. Umesto pesme, čujem kloparanje šina i škripu tramvajskih  kočnica... Veče... Ovo veče nije prošarano, rumenim prugama, već nebom zastrtim sivim tepihom, izatkanim od niti bola, tuge i nostalgije nas tudjina. Veče... Samo na tren zasvetluca, kao zvezda mala, suza moja, u obliku kristala, što se u nebo, ko ukras utkala. Veče, tako sivo i samotno, tugom  i nostalgijom, dušu moju obavilo. Veče, celo telo čežnjom prestravilo, a volju, maštu i nadu, mrakom zaustavilo. Veče... Obično veče u tuđini... Veče pred noć...  (C) Latinka Đorđević

Poslednji put ažurirano ( Saturday, 12 August 2006 )

 

< Prethodno