ZLA ŽENA


Zla žena,
iz dubina,
izgorele duše izletela,
istrgnuta
 željom
mašte zablistala.

 

Baš je život ruševina,
kula na temelju
od jednog kamena,
a svi okolo,
 žele da je sruše!
Život bi da raste,
a one ga zle guše.

Čovek,
ugasi žedj
 sa jednom,
druga ga prevari,
treća upali,
a onda naidju suše
i mladić,
 zažali iz dna duše.

I proklinje mladić
 i volju i mozak,
a uvek
 i stalno se nada,
naći će sutra bolju,
ista ga načisto sroza.

Zla je žena,
zla od davnina.
Zla je žena
i pokvarena joj duša...
Nikad se ne kaje...
Zla joj i sudbina,
jer telo sluša,
jer telo prodaje...

(c) Ljubodrag Obradović