OD PESME, DO PESME – Branka Zeng

OD PESME, DO PESME

Moj naklon, Vama! Evo me pred Vašim sudom.

„Nauči zanat, kaza mi Čovek“! Ali ne reče,

gde se ta škola nalazi. Kako naučiti, da ono što tinja,

tu radost, tugu, taj nevidljivi sjaj Misli, Kao Reka

što teče, u obliku skulpture izložiti. U Ram uplesti

niti, koje se kriju kao Tajna. Dok Jutro,

mirisno zatreperi kao Cvet.

Znam, pomislili ste: „Uči se od onih koji znaju!

Koji su stvarali stil“. Eh, Vi ste u pravu! Ali…

Neću tako! Hoću da dišem svoj lični stih! Ja,

Kao Život, budim se i tečem, Reka postajem,

Čežnja koja se ogleda U Tvom Oku, čitam

Tvoje … su reči  kao Kiša koja kupa i napaja

Misli. Zauvek se gubi Stid, Ostrvo sam,

ali Žurim, ostavljam Trag. Da Ne Žurim,

u Jesen biću Inspiracija za Život. Sutra,

u Spomenar sakrivam Polje, Vojvodina

mene rađa! Grad, čitam kao Dlan.

Razmišljam dok Pesimisti pokazujem

Reči koje su pesma, Boja Ljubavi!

Vama se klanjam, ponizno molim. Sudite!

 BrankaZ – Branka Zeng