ДУГА – Љубодраг Обрадовић

Please wait...

31 пута прочитано

ДУГА

Дуго красна,
обасјана златом,
баш си лепа,
баш си јасна,
небом косе.

Ја нисам див,
миловао сам те.
Ветар је крив,
упалио ме.

И сад ми прсти горе.
И сад ме ветри носе.
Али неће запевати,
моја душа,
нећеш долетети,
мени доле.

Дуго красна,
девојко златна,
дивна ти машна.
Али други младић
сад ти косу чешља
и милује очи.

И мени си рекла,
исто што певаш
том младићу.
И ја изградићу
љубав из снова.

Само доплови,
да милујем дугу.
Само дозволи,
да лутам у лугу
искричаве ти маште.

Дуго красна,
девојко златна,
баш си лепа,
баш си јасна,
на небу заноса.

Љубодраг Обрадовић