89 пута прочитано
Пеко ЛАЛИЧИЋ
ДА БЕЛУТАК ПРОЗБОРИ
Изађох
из себепреполовљену
да видам душу
лек да јој нађем
да приздрави
да очитави
у трезан дан закорачи
у твоје ноћи преноћи
врела да оснажи
светлошћу потекне
бољку обистини
да јој ватра не буде изговор
вода луди сан
а ти омча око вратана длан ти ставих
обе половинети једну у дан унесе
другу у ноћ
поведе
па сада у мени
песму будиш
и тераш ме
да ломним кораком
обијам капије несна
док се она поново
не огрне белином
и укорени у ватрида белутак у мени
прозбори
твоје имe.Пеко Лаличић
Add to favorites 
4 comments
Preskočiti na obrazac za komentare
врела да оснажи
светлошћу потекне
бољку обистини
фантастично појање,Пеко!
поздрав од комшинице
Author
Srdačno hvala, draga koleginice.
Sve najlepše uz želju da i tvoja vrela snaže
i da u trezan i dan pun radosti i lepote zakorače.
Mislim da bi trebalo ocenjivati i komentare,pa da se i tu dodeljuje neka nagrada….Jovan i Vi ste kraljevi komentara!!!! Predlozicu Ljubi da razmisli malo o tome,bas bi bilo lepo,jer i to je umece kazati svoju impresiju,zar se ne slazete samnom?
Veliki pozdrav uz jednako lepe zelje upucene vama, kolega, ako se smem drsko nazvati Vasom koleginicom,
Aleksandra
Author
Skromnost je, još uvek, vrlina. No, nekada (kao sada u tvom slučaju) za nju nema razloga. Ja sam to što sam: skroman pesničić, aforistiačar i dr. i to tako treba i prihvatiti. Jedina realnost u svemu ovome je moj optimizam i svesno htenje da sve vidim belo ( i kada ono nije tako, jer tako brodim sve ono što drugi ne mogu. Tako sam i bez posledica prebrodio more stvari koje nikome ne bih poželeo).
Zato, napred: međ’ veće i velike, jer za to imaš ,,štofa“.
Od srca otkinuto dana 25. maja 2010.