333 пута прочитано
u ovoj pustinji
vremenu od peska
pijem zadnje kapi svoje nade
dugo sam čekala neko drago lice
prolaziše aveti grozomorih ćudi
još šetaju raznosači smrti
stenografski pišem
prognanoj oazi
koja pamti započetu pesmu
sećam se goluba
sećam se i vrbe
sada su samo dotrajale slike
kada i njih dina bude zakopala
neće biti ničeg
ni grimizne kože
tudjinka sam sebi
staru i ne pamtim
u ovoj pustinji s vremenom od peska
Add to favorites 
2 comments
Dirljivo.Ne umem iskazati podrobnije svoj dozivljaj ove Pesme sa velikim P.
Marina,bljesak si!
Odusevila si me po ko zna koji put!
ovu cu naizust znati…………pozdravljam te poeteso
Author
to u too..
Vi do il benvenuto, altezza