„Tražim čoveka“ —Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
349 пута прочитано

jutro me je otkrilo i šapnulo

kasnimo

počinje ništa


poznat mi je taj scenario

(gledam sebe na bini)

podižem Diogenov fenjer

svetlim u dan

čekam

njušim

pram svetlu

čoveče – čovečečoveče


monodrama bez kraja

ali šta ću

opsednutost ne pita gde je rasprostrto srce

samo ispisuje

hod junaka po njemu


nikoga nema

još ne gasim fenjer

osvetljen je dan pomračio um

bez objašnjenja


odavno sam razdelila dušu

prošli kroz nju i nestali


predstava je završena

sedam u bure

zavesa se spušta

u svakoj niti – bol bol bol



FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/11471

2 comments

  1. Please wait...

    Odlično! Srdačan pozdrav!

  2. Please wait...

    Hvala, Omere! Pozdrav!!!

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.