VETAR

VETAR

U slepoj ulici zastao vetar,
u izloge izložio svoju bol.
Glupo je lutati svetom,
glumeti boga, a biti ohol.

Ko umorni starac,
posle gradova i sela,
odmara se sad vetar,
koga je sudbina ponela.

Baš sve da se vidi,
sav jad da se oseti.
Glupo je biti vetar
i u lutanju živeti.

Deca su mu mahala,
devojke ludele za njim.
Bio je mangup besan,
sad ga proklinju svi.

Misli su proste na kraju.
Gle sablasno kruže klinci
i vode neke crne psine,
koje besno na mesec laju.

Gle, sad muzika neka,
uzdasi crne kolone,
a ulica je slepa
i napred se ne može.

Ali vetar je uvek vetar.
Bliska prošlost kratko peče.
Baš je lepo lutati svetom
i biti reka koja stalno teče.

I vetar sakupi svoju bol,
izloge i bedeme lako oduva.
i odlete u taj promenljivi svet,
da ga gradi, ruši i čuva.

(C) Ljubodrag Obradović