Usamljenost — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
37 пута прочитано

oslanjajući se na štaku

ulazila je u

oh – puni puni

kafić u centru grada

prilazio je i par

sa otmenim psom na uzici

pas je onjušio nespokoj

zarežao

i podigao joj kosu na vrh solitera

noge su joj odjahale sa ulaza

glavu je prebacila na drugu stranu ulice

a štakom

ispalila rafalnu paljbu na njih

.

par je jetko opsovao

zaplakao nad telom ratnog prijatelja

i ispustio dušu kraj zaneseno-mrtvog repa u podne

.

lokva krvi je bila sve šira

i šira

i dublja

jeziva

dok nije primetila

da je film u glavi završen

i da joj je ispao netaknuti sok od borovnice

u lokalu sa praznim stolovima

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/14944

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.