135 пута прочитано
САН У РУЧИЦИ
Евгенију – Жењи Самсоновом
Док се буди, једном ручицом стиска сан
Другом, трља очи сањиве
Као да је прерано свануо дан
И хтео би да одагна сутње сиве,
А плаши се: из ручице рука ће нестати
Топла и јака, рука из свих снова
И чаролија одсањаних жеља ће престати
И још једна иста, спустиће се зора нова
И све, све ће му још један освит узети.
У стиску ручице исконска му је нада
Па неда Сунцу у зенит да узлети
С вечери румене, док сан на очи пада
Заспаће блажено и опет ће сањати исто:
Сањаће Свето тројство Његово срце чисто.
Дуле Р. Пауновић
Add to favorites 
Коментари