Pisati i disati — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
206 пута прочитано

kada pišem…..

moje lice postaje

slika

Sunca

titravih nijansi

hoda Lune

kroz nebeske pejzaže

ma

oluje što me

lišćem kiti…..

kad prekrijem reči

(da se ne vidimo)

lice mi je bezbojna splačina

pocepana strana

starog kalendara

(eto

ne bih znala

da  nisam posečena)

ogledalo žmuri

da ne prsne od stida

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/15976

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.