M(me) A(spic)

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
273 пута прочитано

Kad sam bila dete, moji su se ponosili

lepom ćerkom.

Mene je bilo stid svakog pomena te posebnosti.

Kada sam postala devojčurak, lepotu sam izbacila

iz rečnika, a počela da koristim puno drugih koje su mi se topile u ustima pre

nego što bi ih grlo osetilo;

na pitanje cenjenog psihijatra – da li znam koliko sam lepa, odgovorila sam

prosto, kao priznanje krivice: „znam“ i okrenula glavu prema piksli s njegovom cigaretom. On se nasmejao i nastavio : „zašto ne objavljujeTE  svoju poeziju?“

Tada sam se ja nasmejala:“Šalite se?“

Sada plačem zbog toga što sam dar i lepotu zgazila jednom za svagda. Sahranila sam stvarnost i sada mrtva hodam stazama na kojima odavno nema ni peska, ni trave, ni lista, ničeg, osim utvarnog mraka.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/16766

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.