okt 06 2010
06/10/2010
Peko LALIČIĆ
ZNAŠ I TI
Oni koji u meni nešto vide
ptice moji drugari
vrba pod kojom se peru ispovedam
i izvor u kojem se ogledam
znaju
da se u mojoj duši
razlistava drvo nade
koje će krasiti cvetovi
koji na tebe liče
Add to favorites 
Rođen 29. septembra 1944. u Gusinju, Crna Gora. Diplomirao je političke nauke i završio masters studije menadžmenta. Piše poeziju i prozu. Objavio pet knjiga poezije i jednu aforizama. U pripremi za štampu ima roman i po jednu knjigu poezije i aforizama.
Objavljuje u brojnim listovima i časopisima.
Živi i stvara u Majdanpeku.
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/16961
Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.
Made with by Graphene Themes.
4 comments
Preskočiti na obrazac za komentare
Svaka čast, Peko, na optimizmu!
Author
Čovek je onakav kakav je.
A ja jesam da jesam i da budem to što jesam: optimista.
To jedino negde vodi i ima smisla. To i životu smisao daje.
To čini da čovek i kada mu je najteže opstaje.
Lep je optimizam, ali i on, kao i sve ostalo, vodi u grob. Bar za sada. Nadajmo se da će se to promeniti.
Eto, i ja sam, izgleda, optimista.
Lepa je pesma.
Author
Hvala, Dejane.
Ja, iako znatno stariji od tebe, ne razmišljam o putu u grob.
Na to gledam kao normalno ( iako meni neshvatljivo, neprihvatljivo i …),
ali kad smo već tu, onda treba da živimo. I ja zato smatram da treba gledati napred i ne sivo, jer se sivo sivim vraća ( uverio sam se u to).
No, da si mi ti živ i zdrav i da me slediš u optimizmu: pronaći ćeš sebe vedrijeg, drugačijeg i sve će ti ići drugim tokom i voditi u mirnije i toplije vode.
U toj želji i u to ime te srdačno i prijateljski pozdravljam i želim ti sve najlepše.