okt 07 2010
07/10/2010
Emili Dikinson bi upala u mene
kada bih čula škripu kovčega
zanemela bih
a ona bi mi po koži crtala
šta će biti sa dušama
koja nam se valjaju kraj humke
koža bi mi pobegla kroz oči
ona bi ih širom otvorila
i uvukla razum
koji je vrištao
ne Emili
to je samo
to
ničeg više nieće biti
osim smrtī
koje nalikuju jedna drugoj
ništa više
nikad više
osikaću boje pri svakom spustu tela
Add to favorites 
Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/16992
Made with by Graphene Themes.
Коментари