Pokos — Marina Adamović
28 пута прочитано
Bodler je
zasadio baštu
koju sam
zalivala
malo gorko
više slano
trebalo je
izmiriti zavađeno
cveće
.
(imala sam šesnaest godina)
.
dok ga ne pokosi
ranjeni albatros
i
svetom zavlada
smrad
velikog zla
.
„ubiću te iz ljubavi“
poveri mu
princ od puške
cveće je postalo
sleđeno i pusto
zavideći
mašti na lepoti
(Bodler me je zvao da gledamo u more)
Add to favorites
poetessa
Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/17293
Коментари