412 пута прочитано
Prestajes da zivis
ispod jorgana
u mom zavicaju jos stoji rupa zasede
iz koje se ledeni strah uvija u tela bez imena i broja
na mom ramenu osmehuje se strepnja
da li jos postojis
Dane trosim kao sibice
i trazim plamen
da ureje prehladjene kosti
a tebe nema
tamo si, u daljini
pokrivac mirise na mirise cvetne
i ispod mene krvavo se crveni
Palo je to prokleto vece
znam
otisao si
prokleti svete
vrati ga tamo gde sve zapoceo si.
Tamara Rakic
Add to favorites 
Коментари