330 пута прочитано
Ples, na mesečini,
pod sjajem zvezda…
plešu umesto nas senke
i drveće na vetru.
pleše i pero u mojoj ruci,
svoj valcer po papiru
pleše moj nemir
zagrljen sa tvojim strahom
sve pleše,
samo nas nema na podijumu za igru Igraju nervi,
žestoko, vatreno svoj flamenko
terajući prašinu
da zaigra prelepi tango
pleše gudalo po violini,
tužni i setni G-mol
prsti po dirkama klavira,
opet neki svoj ples
Sve pleše,
samo nas nema na podijumu za igru I suza iz oka krene,
niz lice plešući tvist
U grudima srce bije,
neki svoj, teški, Rock
Budućnost polako gubi svoj plesni korak
A crni leptir
plešući na svetiljci pali svoja krila.
Nećemo mi da plešemo,
sve drugo, plesaće za nas
Naš ples je odigran davno.
Add to favorites 
1 comment
Savrseno receno.
Maestralno,Zorane!
Proza nije moj fah,ali pesma, bas ova,izmami mi uzdah…
Pozdrav, muzika i dalje svira,odavno,odavno…..
Pozdrav od Aleksandre!