Bezimenost — Marina Adamović
26 пута прочитано
zakucala je lagano
otvorila sam
ušla je doterana kao privlačna ideja
ponudila sam je šaputanjem
i ponoćnom pesmom ad hoc
za njom je ušlo puno titravih mrava
crva u galopu
i osa na jeziku sa dlakom pod sumnjom
izvini ko si ti
odjek je množio
ti ti ti
vrata su spolja bila zaključana
Add to favorites
poetessa
Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/17579
4 comments
Preskočiti na obrazac za komentare
Prelijepo!
Odakle ti ovoliko snage i hrabrosti?
Author
Primam je od prijatelja – Radeta, Peka, Lepe, Alex….Karajona, Bodlera, Cvetajeve..
osa na jeziku
……………
Volela bih da sam je ja napisala, ali…NE – to moze samo jedna jedina osoba “Marina A.“
Author
Draga Lepa, predraga…
