Presuda — Marina Adamović
31 пута прочитано
bila sam smela devojčica
i
zaljubila se u Bodlera
.
kad je veče otkucalo
USTAJ
majci sam rekla
odoh ja da spavam
nežno me je poljubila
a ja sam ga krišom povela sa sobom
.
bilo je to na današnji dan
pre tridesetak godina
pitao me je
i šta ćemo sada
izvršićemo samoubistvo
čoveče iz snova
ako ga već nismo izvršili
gušeći zbog sveta unetnost u sebi
.
ne može se živeti bez
reči
izusti Bodler
u paučini noćne tišine
Add to favorites
poetessa
Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/18335
Коментари