Statua — Marina Adamović
36 пута прочитано
.
stajala sam sama i zamišljena
i tražila rupu u beznađu
ono se prostiralo
niotkuda do beskraja
lišće je padalo s jeseni
prizivajući kišu da izigrava suze
jednog sam jutra videla
kako puno uglađenih ljudi
stresa sneg s prelepe statue
na kojoj je bilo ispisano moje ime
Add to favorites
poetessa
Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/18429
Коментари