FEBRUAR 2011 – Stih dana bira – Lepa Simić

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
81 пута прочитано
Stih dana i pesmu nedelje bira Lepa Simić
PESME NEDELJE JANUARA 2011:
  • Ponovo zaboravljam – Bogdanka Rakić
  • Uradi nešto aman – Spasoje Ž. Milovanović
  • Jela – Miljojko Milojević
  • Plač u duši – Darko Kolar
FEBRUARSKA IGRA-Branka Zeng

 

Vezom se belim jele okitile,
ponosne vitke, u kolo se viju.
Sve su se vetru milo poklonile,
ko da mu poziv šalju, da igraju.

U frulu momče da zasvira tako,
ko fijuk tihi što sada se čuje.
Uz prozor grana, takt daje lako
vetar to jele, tek dahom miluje.

Noć tiha posta, uzdah čuti želi,
tren večnost je njihovo preplitanje.
Složno se njišu ko šlajeri beli,
vetar sad ne zna, je li to igranje.

Pritaji se, baš ko da nešto čeka,
prikuplja snagu, znaju one mile.
Tako je to bilo od pamtiveka,
na vetrove šale, one su svikle.

© Branka Zeng
СИТАН БОЖИЈИ СТВОР Живомир Миленковић 


PESMA NEDELJE
PLAČ U DUŠI – Darko Kolar
БЛИЖА ТЕБИ – Снежана Драгићевић

Да је постеља небо,
а ти мој Анђео;
клекнула бих пред тобом
и признала љубав своју;
када би ти то пожелео.

Мирисала твоје руке
другачије од свих других,
и у ноћима љубави
чувала се за сан, за наше снове;
када би ти то пожелео.

Уплитала песме у риме,
кроз проседеле године твоје;
голубовима допустила
да семе љубави наше разносе;
када би ти то пожелео.

„Ходајући кроз јесење лишће
боје сунцокрета и мака,
испред светога Храма,
била сам ближа Богу; и теби,
јер си ме ти пожелео.“

© Снежана Драгићевић

Песма прочитана 14.02.2011. године у Клубу КЦК у Крушевцу
на песничкој манифестацији *О ЉУБАВИ И ВИНУ*

*

TI SI MOJA PRIRODA -Darko Kolar

Ne može se gaziti

tek pokošen travnjak,

niti stopom gasiti

tek rođenog svica,

to sićušno biće

koje nam svetluca.

Reći ću im

zadrhtalim glasom:

ti si moja priroda.

Ne može suša

isušiti izvor

sa stare česme

gde smo pili vodu,

gde sam u vodi

tražio boju

tvojih očiju.

Gde se kap otegla

spojena

iz dva srca

kada sam

u šaci pokušao

da je nosim.

Ne dirajte

ključeve tajni,

gde u duši

stoje zaključane

uspomene naše

drage

sačuvane.

© Darko Kolar

ŠTO JE TVOJE TO JE I MOJE © Vesna Dimitrijević

Morao bi iz sebe
da isipaš reči,
magične i lekovite,
poput medovine.

Da se u mojim
procepima i pukotama slivaju
i prže posejano seme zla;
da prodiru u bit
mog raspršenog jezgra
i svojom snagom
ga sastavljaju od molekula.
(Raspršilo ga je tvoje  nedelo!)

Morao bi da me voliš
znajući da u tebi vidim
neprijatelja …

Morao bi imati dušu
-čistu i mirisnu,
k’o prostrane šume
svete kedrovine
-da je udahnem
punim plućima
i prihvatim i tebe
i tvog nedela posledice…
Da ih prihvatim kao da su moje!

*
U mom oku utuljen je sjaj
-ona dečja naivnost…

I…

-Opraštam neverstvo.
Prihvatam tu ženu
i vaše novorođeno dete.
(A da ne osta noseća
ništa ne bih znala!)

Samo ne znam
gde da izbunarim
onu drugu sebe,
onu istu mene,
koja ti je više
no samoj sebi verovala!?

Glavu sam za tebe dala!

“Ljubav kad je iskrena i duboka,
lako prašta…“

Ali ja nisam Andrić i mislim da:
“Ljubav kad je iskrena i duboka,
ne čini svašta…“

© Vesna Dimitrijević

PESMA NEDELJE
JELA -Miljojko Milojević

Na proplanku iznad sela,
ispred šume i bokora jorgovana,
stasala je, zimzelena, vita jela.
Ispod njenih gustih grana,

u svežini njenog hlada,
vezak vezla pastirica Jela mlada.
Vez’o sam joj slatke priče
o ljubavi što iz mladog srca niče.

Zanesena u svoj vez
gledala me s čežnjom vrelom
a na platnu snežno belom
širio se veličanstven rumen slez.

Jesen stiže: magle… kiše…
Ispod jele ne ljubi me Jela više!
Moja Jela, moja ljubav, čežnja, nada
vratila  se u svetlosti velegrada…

Joj, uh, ah, što boli,
što srce strada
pastirica kad se voli!
Kad se ljubi pa izgubi
u sivoj džungli velegrada…

***

Ej, taksisto, kočijašu,
gasi tadžu, gasi gas!
Ne vozi me u velegrad,
već u krčmu staru našu
da utulim gorki jad,
u vinu da nađem spas…
In vino veritas!

© Miljojko Milojević

SLUTNJA – Zvonimir Zvonko Gilić
Ja kalem kopam, prskam, zalivam,
Čuvam ga od bolesti i štetočina,
Od raznih ala,
Boga molim da ga sačuva
Od grada i oluje,
Od raznih zala.

Ako mi nebeske aždaje ipak,
Istrgnu kalem iz moga života,
Moga srca i mojih ruku
kalem će da se osuši,
tada će za kalemom nastati
veliki bol i tuga u mojoj duši.
Slutim!

© Zvonimir Zvonko Gilić

VINOGRADI-Ljubica Vukov-Davčik
Pogledom prelećem
Na vinograde rasutim po Fruškoj
Slećem
Na
Bogatstvo lepote loze
Uredno vezane
Lepo srezane
I
Šetam među
Lejama diveći se
Rastinju koje na čokotima grca
TIŠINOM-Branka Zeng

Noć
utihnula govor
usnulih misli
gledam
na licu pokreti
prolaze
u tihom hodu
ka buđenju
topline kojom prekrivam
usne razgovorom
bez reči
dodirom govorim istinu
neskrivenu
povojima glasa.

© Branka Zeng

ZVEZDANA PUČINA-Zorica Brkić“
Nebo je zaista puno
božanskih znakova
… kada se zvezde
ipod mesečevog luka
u jata skupe
bliskosti slute …
osećam
pred jutra rana
svu snagu tvojih misli
kada tvoj san
u moj zaluta
nežno
milujuć sećanja
nikada
do kraja prekinuta.

Noć klizi
nečujno tiho
u nama
sve je ostalo isto
beskrajni
okean vremena
kao zvezdana pučina
bezglasnih valova
sudbinski pluta
na nebu punom
božanskih znakova
ipod mesečevog luka
neću da znam
kraj koga se budiš
i ko ti u jutra rana
ispija
ćutanje sa usana.

© Zorica Brkić

PISMO NEROTKINJI –Aleksandra Mladenović
Napiši mi
Na neprobojnoj opni
Onu tajnu nad svakom drugom……..
Piši mi
O tetrebima
Kako li zavole
Kako li nam se smeju
Sa nekog uzvišenog mesta
Nama,
Nadmudrenim mudracima
Nezalečivim lekarima
Neispisivim piscima
Sa neke neucrtane visoravni …

Napiši mi

Po nabusitim tišinama
Isitinu onu nad svakom drugom…
Prostri mi slova
O hijenama
Kako li omrznu
Kako li nam se cerekaju
Iz neke provaljene lešine
Nama
Beživotnim boemima
Raspetim  neznabošcima
Pokornim oholnicima
Sa nekog  proburaženog čistilišta…
Napiši mi
U pismu nerotkinji i  majci
Onu zabludu nad svakom drugom…
Piši mi
O  idolima
Kako li okamene
Kako li nam se razrođuju
Sa nekih uplakanih toplih dojki
Nama
Rasturenim niskama perli
Raskrinkanim šarlatanima
Razvedenim supružnicima
Sa neke  osunčane gromade  mraka…
Napiši mi
Na procepanoj mreni
Onu  javu  nad svakom drugom…
Piši mi
O jadnicima
Kako li  proklinju
O himnama
Kako li nam ih  žedne želje poje
O maslačcima
Kako u nedohvatna nebesa gledaju
pogledom kiklopa  izbodenog u tapiseriju tuge.
I o paunima  međ’ šakalima
I o jezicima međ’ sabljama
I o niočemu  između svega
Piši mi!
U pismu  nerotkinji…

© Aleksandra Mladenović

AleksandraMladenovic
PESMA NEDELJE
Ponovo zaboravljam – Bogdanka Rakić

Izgubila sam se
u nemačkoj književnosti,
a neko mi je rekao
da su Man i Gete gubljenje vremena.
Onda sam to vreme lepo izgubila,
ali neće me ni jedan sanatorijum,
kažu:“Vama nema pomoći!“,
a kao da oni nekom pomažu.

Nebo je prepuno jadikovkama,
gde misli da smestim?
Svakog dana koračam, put izmiče,
pejzaži su isti, ponekad to i primetim,
ali brzo zaboravim.
Mislim da je tako, nadam se
i želim da potrčim u tvoj zagrljaj od pene,
da se rodim kao more i da ti zaplivaš,
ili možda kao brod.
Ne, onda bih se nasukala.

Ponovo zaboravljam,
valjda je to strah;
možda od mesečine ili srpa oštrog.
Kad se uplašim,
ja zažmurim i otvaram oči
tek kada se Mesec napije moje ljubavi,
postane mek i udoban kao krevet
i ja se ispružim na mom plavom ćilimu,
ne osvajam jer sam osvojena;
prelivam se kao čokolada i stvaram novu planetu,
za jedan dan, za jedan život.

Planeta liči na tebe,
slatka je i topi se na jeziku,
kisela je kao voda sa limunom, moj užitak.
Počinjem da štucam i ti se smeješ,
zabavljaš me i ja se smejem, i palčem,
i ti ne znaš, a možda ne znam ni ja.

Šapuće drveće i reke se došaptavaju,
gde je taj most?
To je naša duga.
Ljubavi, poljubi me, izvadila sam svo trnje
i pre no što zaboravim, nahrani me.
Tužna sam kada se probudim gladna.
Tužna sam bez tvog mirisa u kosi.
I kada ne čujem zvuk tvojih koraka u meni, tužna sam.
Strah da kratkotrajni zaborav ne dobije večni život.

© Bogdanka Rakić

ЈЕДНОГА ДАНА© Дуле Р. Пауновић

Једнога дана…
иако је одавно то било
по коби још га памтим…
јато црних птица небо је прекрило
и дуго, дуго њиме је кружило.

А у подне
у очи су се моје сјатиле,
и у подне
сутон је у мојој души завладао.
Тог поднева
у мени су гнездо свиле.

А једна птица,
грабљива и од свих већа,
та једна птица
судбина моја или несрећа,
на моје смирене груди је слетела
и клепћући крилима их је кљувала…
док до срца допрла није.

Једнога дана…
иако је одавно то било
по коби још га памтим…
сунце се у зениту безнађем угасило
и завладао је неки сладуњави мир:
црне птице су се разлетеле,
окончале су пир.

Једнога дана…
знам да ће далек бити
али због коби морам га доживети…
у души, у угашеном оку, у искљуваном срцу…
црни птићи црних птица ће се излећи
а ја ћу трпети њихове канџе и кљунове
и пиштаћу, пиштаћу…довека…
уместо њих.

© Дуле Р. Пауновић

VINOZORJE-Jovan Mihajilo

Crveno vino crvena zora
Crvena kora vinove loze
I belo vino i vino roze
Vino ne vara vino opija

Vino je melem vino nam prija
Vino nas hrabri kad spava draga
Čašica vina vraća se snaga
Vino i bure i zlatni dud

Popiješ čašu praviš se lud
Čokot i grozd srcu je drag
Vino je mag kad se svetkuje
Vino opija a pesme bruje

Nazdravi kume natoči vina
Srcu milina kad grožđe rudi
S vinom se živi s vinom se ludi
Za litru vina litru pesama

Boginja vina Boginja dama
Čaše se lome rumena lica
Crveno vino dušu golica
Sa čašom vina bolje se spava
Sa čašom vina vedrija glava

© Jovan Mihajilo

PESMA NENEDLA
URADI NEŠTO AMAN – Spasoje Ž. Milovanović

razumeš
ne razumem

šta sad ne razumeš
ništa ne razumem

je l razumeš da se ti meni nemoguće mnogo dopadaš i sve to mnogo je daleko otišlo u apsolutno je otišlo
ne

kako ne
pa evo sad ti kažem
ti se meni nemoguće mnogo dopadaš i sve to mnogo je daleko otišlo u apsolutno je otišlo
je l razumeš sad

da

e
i sad
nekako sam ja tebe zamislio tu nadohvat mene da budeš vazda

kako to

lepo
ja se probudim i ugledam tebe prvo tako sam ja to zamislio

dobro

e
i isto tako ti mi namigneš ujutru
ili kad se već probudim
i uštinem te i znam da si stvarna
razumeš sad

razumem

i sad da bih ja taj svoj takoreći dečački san ostvario ne bi bilo loše da ti pričaš sa mnom nekako
o tome
ili o poluosovini za fap na primer

e
to ti ja pričam
a ti naravno opet ćutiš

i ja se osećam kao da pričam sa samim sobom
kako si spasoje
hvala spasoje dobro sam spasoje
šta ima kod tebe što bi naročito i ponaosob istakao
pa eto
poluosovina za fap polovna malo prešla

imam i neki unterciger za totalnu hladnoću pa me baš briga za ovo napolju za ove pijačne ratove oko kore od banana i ko li je postavi i što deca koriste paprike za halucinaciju kad ne znaju za bolje i što se donedavna išlo na more kad je toplo i romansa i nije se koristila zaštita od zaraze kad se vodila ljubav kad je zarazna
a je l voliš ti nju i sve to mnogo je daleko otišlo u apsolutno je otišlo

volim

pa kako ti je

pa dobro mi je
malo me probada u levu stranu
al ne znam da l nije od promaje kad nisam nosio unterciger
i stomak me muči
mora da je od one ovčetine od pre neki dan mnogo je bilo i hladnog špricera na topao stomak i nešto mi žao dabome a ne znam šta tako je bilo

ne možes da me voliš

pa nego šta mogu

pa kako možeš

pa šareno mogu

i uradi mi nešto
vidiš koliki sam
uradi nešto aman

otkud znam šta

zaljubi se u mene
dok cepam drva na primer skuvaj kafu posle opet će zima da ubodem želju da se ispuni ako si stvarno vila od mene se ne krila

nemam pojma

eto sad sam ti rekao i odoh a ti vidi šta ćes sa mnom
il me gurni u moravu da se udavim ko čovek onaj vojvoda prijezda samo sam

eto to ti kažem
mila mila

© Spasoje Ž. Milovanović

Рођен у Србији-Зоран Христов
Ја сам рођен у Србији, брале
крај Мораве што јој поља доји
успомене за њу ме везале
и најлепши осећаји моји.

Ја сам рођен у Србији, брале
крај Мораве што јој поља доји
успомене за њу ме везале
и најлепши осећаји моји.

Ја сам рођен у Србији, роде
хранила ме шумадијска жита
са извора пио хладне воде
мила су ме моравска корита.

Ја сам рођен у Србији, друже
испод њеног слободарског неба
част и понос ту на образ служе
а са другом делиш кору хлеба.

Ја сам рођем у Србији, куме
борио се против душманина
скривале ме густе српске шуме
као некад Старог Вујадина.

Ја сам рођен у Србији, секо
и остаћу где су моји преци
поносан сам јер овде сам неко
ту су моји заштитници свеци.

© Зоран Христов

НАОЧАРИ ЏОНА ЛЕНОНА – Небојша Лапчевић

Сиви плочници „Велике Јабуке“
гледано кроз диоптрију ленонки
претварају се у боју крви.
Ту боју не могу
испрати ни водени топови
њујоршких комуналаца,
ни зуб времена
из лабораторија протетике
-сенка у крилу науке …

један човек
издалека
гледа убиство
другог човека, трећи,
четвртог,

од петог је аритметичка прогресија
нарасла до бројанице
млечног пута
ту настаје оптичка варка,
да ли је све велики прасак
ил вечна музика …

© Небојша Лапчевић

01.02.11
Lavirint i Omorika-Bogdanka Rakić

Hladnoća se preko noći ušunjala
i otpočela svoju vladavinu
praveći useke na kori drveta života.

Mešaju se uspomene i želje…

Tri grada, tri reke i jedan čovek.
Pomodrelo nebo, klizav put
i planinari koji ne beže pred odronom.

Misle da mogu protiv sudbine.
Stradalnici!

Svetlost je pobegla na vrh svoda;
čarolija koja im se vraća da bi iščezla.

O, nezasitosti!
Sažeži srce da bi oživelo.

Tri grada, tri reke i jedan čovek.
Koraci bez tragova
i ljubav nad ponorom.

Gordo stoji pokisla Omorika.
Lavirint se izgubio u Lavirintu.

© Bogdanka Rakić

Te
U šake uzimam vagam
Otkidam  na kolena u pesku padam
Od neke sreće u meni
O
Kakvog li slada iz bobica
U ustima dok ih jedem
Curi mi niz bradu
I
Rukama smelo brišem
Rukavom od košulje bele
Srećna ko dete
Pa
Suncu se okrećem
Obraćam zahvaljujem
Za datu slad

© Ljubica Vukov-Davčik

Kišovit dan
ponovo sedim
u samoći sam
nemir od ljudi
u mojoj glavi
a ponovo glad
njime se hranim
a sit mozak
lenj i star

Ne čujem jecaj
ne čujem taj
umorni plač
rečne suze
voda nosi
a tvoje telo
usijan mač
ja volim
tebe tako
žarko želim

Baciću klupče
što mrsi mi dušu
neka se kotrlja
složiću kocku
razbiti tugu
ipak ću tražiti
ljubav drugu

© Darko Kolar

Ситан Божији створ
Вредан као мрав
Мучи се кроз живот
Ал остаје прав

Путник бројних стаза
И трнастих богаза
Са пуно страсти и љубави
Лебди кроз васељену.

На застави Српства
И крваве историје
Сагореле наде
Али чисте вере
Остаће на бранику
Своје отаџбине.

© Живомир Миленковић

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/20313

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.