Zaudaranje misli na nepotrebni smrad-Stefan Besovic

Nebo od tamno-crvenih cigli

i betonske rijeke koje sijecu lice

nisu dovoljne da opravdaju tvoju sumnju,

u toj sramnoj i naizgled dosadnoj raspravi.

Ubijas li ponovo ili samo otimas duse,

u paramparcad polomljenih istina,

ciji otisak nije zalijepljen na zidu.

Ukrao si, zar ne ?

Nas poslednji razlog,nije igracka

koju mozes razbiti da bi zadovoljio

i nahranio svoju pohlepnu znatizelju.

Nudis mi svoje prljave ruke,

ne mozemo ostati isti,

sa nozem preturas po fiokama

u sobi vremena,ne bi li nasao

dosadu i preuredio njenu utrobu.

Dosta,ona ne pripada samo tebi!

Moramo sve podijeliti,

kristalne suze ne mogu nista promijeniti.

Mi smo baceni u ocaj,

mi smo umrli u smiraju noci

u eksploziji prvog vatrometa,

spaljenih sazvezdja,

ciju istinu krijemo u sklopljenim prstima.

Ne dozvoli da te otisci zavaraju,

staklo je ravna povrsina,

nase mjesto je upravo tu…