36 пута прочитано
Ko je spreman da se plačno
suoči sa sobom?…
Vazduh nam se smeje
i voda nam se smeje.
Ne možemo sačuvati vatru što nestaje,
Trava igra, sa žabom se smeje-
U blato treba zasaditi vrbu,
ali od sebe moraš rastopiti blato.
I vino što piješ,
krv je pretka u sok pretvorena,
a tvoje oči
biće suncokret o nebo okačen…
Polje nam se smeje
i šuma i reka…
Udahneš
i kroz frulu bez svirala— vazduh istrči.
I sunce pije iz tvojih pora,
da izvetriš, u oblak odletiš,
rugaju nam se jegulje, zveri pasu naše duše,
ptice nam se smeju i
motre iz pepela…
.
O, kako je hladno!
To smrtni vetar duva.
Plačem nad ovom tuđom zemljom
—–grudvom zgrušane sasušene krvi.
Add to favorites 
Коментари