FLUORESCENT-darko kolar

Kad vidim
bele zube
obasjane
besnilom
tada vidim
samo sažaljenje
i veliko milosrđe
isteklo sa jednim krajem
dok na zemlji
vlada mir
a sprovodi zakon
al ništa bez vere
obasjane vrlinom
uz pomoć prijateljstva
iz raznih nacija
povezane s’rodom
u svetu malih mravi
I ovca skakutajući
među mnogo
krava na paši
pod drvetom
a na njemu
jarebica
u podnožju
jedne šume
i opet smo skupa
istog lika
s’pogledom
u reku
ogledajući se
čudom neko
zapliva
posle sledi
kašalj
hladnoća
osećaj žeđi
pomalo glad…
pomalo žeđ…
pomalo…
glad,žeđ
od čega se
stane
dok gledam
u kosu
držeći lančić
s puno
vlažnosti
u ruci
pogledom
na more
na kome plovi
bela lađa