35 пута прочитано
Prošla je kroz mene
i krenula tamo gde sam i ja pošla.
Gledam kako s mržnjom odbacuje
pristojne pozdrave;
trava joj miluje stopala,
a ona je gazi i proklinje.
Pokušavam da je prestignem
i tačno odmerim oblik njenog oka,
a onda sam se uplašila:
šta ako i mene zarazi prezirom?
Ne,
ne…
samo polako…
Dopustiću da mi njena zamršena kosa
besno pada niz ramena
i na kraju ulice
(žmureći pred tim tuđim svetom)
prihvatiću njenu glavu u svoje dlanove
i sakriti ga ispod slamnatog šešira.
A posle –
reč joj neću reći,
samo ću se vratiti istim putem,
gledati u ljude pristojnije,
zalivati travu,
pričati sa zvezdom koja nemo sjaji
i češljati razlivene uvojke do svilene zore.
Add to favorites 
Коментари