Не,нећу да одем не терајте мене
не гушите поље, не ломите цвеће!
Ово је мој дом,гроб увелих душа
са ове ме земље протерати нећеш!
*
Ма нека сам последњи божур,пустог поља
око мене коров проклиње ме,гуши!
Уздам се у Бога помози ми силни,
Не дај да ме сломе!Спас си мојој души!
*
У увелој башти разгранао коров
па се руга моме крсту око врата,
Не , нећу да одем поље моје свето
пред иконом светом – заклетва је дата..
*
Заклетву сам дао Богу и прецима
да останем чувар тих уморних душа
и подигнем оно што нам коров ломи
гробове и цркве…Ко их Боже куша!?
*
Знам да овде живот није живот
боли док обилазим божуре увеле…
Утеха сте мени моје свете душе
из очију теку болне, сузе вреле!
*
На грудима ми малени пупољак нејаки
стрепим док га стежем у рукама својим!
Да га не поломе,нежан је зелени
гледам га док спава за њега постојим!
*
Шапћем му док тоне у немирне снове
што је нама важно ово поље свето,
док живи тако под сталном опсадом
прославља овако и четврто лето..
*
Пред очима слика наших великана,
свих силних божура,што красише поље,
њихово сам семе,то су моји стари
дух прошлих времена,снага моје воље!
*
Да останем доследан цркви и прецима,
не остану пусте црквене нам, двери,
ма нека је коров све љући и јачи
ја се Богом браним,а не руком звери..
*
Слободне дане, не познајем, немам!
непрестано ја сам у кавезу трња,
пријатељ ми стручак хајдучке траве
сад ми ова слика мало мање црна.
*
Из корова гнева,изникнуло семе
храбра травка,нежна, хајдучка трава,
пружио ми руку, мени мом пупољку,
сада моје чедо и мирније спава…
*
Све док се црвеним усред светог поља,
док у мени срце у грудима гласи
борићу се Богом, крстом у рукама
последњи сам божур, свето поље красим !!!
Dragana Ilievska…


Коментари