SENI PROSLOSTI -Miladinovic Sandra

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
81 пута прочитано

 SENI  PROSLOSTI 

 

Zar ne osecate da nas grad dise,

tu gde se seni proslosti micu,

gde Lazarica uspravno stoji,

i nemo prica svoju pricu!?

 

Sada je neko olujno vreme,

sto rusi stabla iz korena,

sve polagano umire, vene,

a Lazarica za navek stvorena!

 

Opominje ona sve svoje duse,

hrabri ih nekad, kat-kad utesi,

ona je majka svih pokolenja,

da zlo ce proci ona ne gresi!

 

Ja cujem njene uzdisaje,

i srce sto i sad bije ko mlado,

i cini mi se da nekad seni,

nasim ocima gledaju gradom!

 

Zrno sam peska ovoga sveta,

ali znam njene nebeske ruke,

staze do nje su staze coveka,

ko do njih dodje- eto mu luke!

 

I cujem cesto topot kopita,

odzvanja ko nekada uz nasu reku,

zagor, stit i tup zvuk maca,

cuje se kada vetar piri!

O Lazare cedo naroda,

u nama si i vecno  zivi!

Maj’ devo, smelo podigni  te divne oci,

ko nekada  zamahni rukom devojackom,

raspleti kose i iz njih bozure

poleti u zagrljaj ratniku mladom!

 

Znam bice bolje s’ verom i nadom!

 

O  seni proslosti ………!!!!!!

 

 

 

 

© Miladinovic Sandra

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/22164

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.