NEBESKE OGRLICE
Vaskrsnuce sve sto ima dusu proleca,
sve sto mirise na ljubav i prastanje!
Zagrljaj s nebom je vecan, kao andjeoski mir!
Lepota tog osecaja je privilegija,
koja se ne osvaja silom!
Ogrlice od cistog bisera oko vrata vila koje igraju kolo,
nisu iz mora, vec sa nebeskih svodova,
padaju tiho svake godine jedne veceri i nevidi ih niko,
uoci dana kad Bozijeg sina razapese ne krst,
a na dan vaskrsnuca se ponovo vracaju na nebo,
u skrinju sazdanu od zvezda!
Isuse Hriste vecnosti mio,
tvoje blazene oci,
tvoj osmeh pun nade,
pun mira i zivota,
koliko je veliko tvoje prastanje,
beskonacna tvoja dusa, tople tvoje ruke!?
To je nepresusno bogatstvo!
Uz tebe nema muke,
proplanci Raja su pod nogama,
i miris bilja, ko miris Bozjih odaja,
i nije vazno gde si u dusi to ponesi
do kraja zivi i prosi za ovaj osecaj sto nosis!
Bol sto nanose uvek zaboravi,
uvek oprosti!
Mnogi nece razumeti ni sta si, ni ko si!
Tako je od pamtiveka,
ne zaboravi,
ali ako dovde stignes,
srecan si!!!!!
STANI I ODMORI!!!!!!
© Sandra Miladinovic
Add to favorites 
Коментари