Djurdjevdansko jutro – Miladinović Sandra

Probudi me jutro, što se druži s’ suncem,
izmami me tako u svitanje dana,
a proleće rano namirisa dušu,
razvedri mi lice jorgovana grana!

Ko u novom svetu ovog jutra hodam,
i nova su lica, iste stare crte,
pa čak i u prolazu svaki pogled nota,
muzika svud lebdi, a treperi srce!

Prizor za prizorom niže se polako,
ko niska bisera, prozori u staklu,
paun je što seta, priroda što buja,
a sve ih miluje cvrkut od slavuja!

Ponosno, gizdavo, vozi gazdu svoga,
at što grivom maše, baš ovoga jutra,
a tako je beo i hitar ko munja,
kopita se čuju, daleko od puta!

Eh, svi nekud jure u beskrajnom kolu,
ovog Djurdjevdana svi se braćom zovu!!!

© Miladinovic Sandra