69 пута прочитано
Tišina
Tišinu slušam dok pada tama
beskrajem modrim svetiljke pale,
utihnula je dnevna galama
fabrika bučnih sirene stale.
Tišina vraća unazad vreme
i uspomene spaja sa svešću,
šapćući reči molitve neme
kaže; snagu ljubavi srešću.
Ja noćas jurim za uzbuđenjem
bar na trenutak oslobođena
gonjena željom za iskušenjem
ko brza reka, neukroćena.
Pratim poznatog mesta sigurnost
zvezdanog praha svetlosni trag,
stečene navike kradu budnost
i jedan dodir prijatno blag.
Tišina mesto razumu pravi
nečujnim šapatom uspava žar,
nemirnim senkama u mojoj glavi
blaženstvo mira pruža na dar.
Vazduh ispunjen mirisom spokoja
usnulim čulima već gospodari
rasute želje veselih boja
može li tišina da ostvari?
Add to favorites 
2 comments
Author
Hvala!