To je sve — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
264 пута прочитано

 

 

 

 

 

ćutim

a možda stvarno

spavam

šetam očima

kroz lobanju

i vidim

urnebesna čuda

ona me gađaju

uspomenom

ja je bacam

i
prelazim

na

drugu stranu

.

poezija leže

kraj mene

prekri mi glavu

čaršavom

i

započe

da plače

.

prihvatam

pa…

šta ću?

ja sam svoje

davno rekla

……………..

bar me

neko

oplakuje

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/24425

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.