Stih o lešu — Marina Adamović
26 пута прочитано
jutros je umro
još jedan sused
smrt se očeša
o moju glavu
pokuša da zasadi
nemo sažaljenje
………………………..vraga…………………….
upala je derući se
i lomeći kost do kosti
opne su mi pištale
od jeka šupljine
pred očima mrak
— a u njima
lobanja-
ronila sam sve dublje
i dublje
a onda
osetih
.
ja ne trebam njemu!
ma….
nešto
nešto
ipak
treba
samo kad bih znala šta….
JA
sigurno —
NEEEEEEEEEEEEE!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Add to favorites
poetessa
Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/24645
Коментари