Za stabljiku ruže-Milica Stojanović

Да сам само виша бар мало,

па да дотакнем те његове усне,

усне човека до ког ми је стало,

ех, да сам виша за стабљику руже.

Да је ово моје тело веће,

и руке ове бар мало дуже,

па да му их око врата вежем,

ех, да су дуже за стабљику руже.

Кад би ова моја мала стопала

израсла за трен, па да пожуре,

да стигнем га у два корака,

ех, да израсту за стабљику руже.

Кад би ове моје очи могле да виде,

оне које га воле и верно служе,

и даљину која га крије,

ех, да сам виша за стабљику руже.

И шта ћу са овом љубављу невином,

што станује на дну моје душе?

Јер ја волим човека великог,

већег од мене за стабљику руже.