Nemi brbljivac — Marina Adamović
28 пута прочитано
Odavno je već svanulo
Otvaram oči
Koje nisam
Ni sklopila
Pružam si ruku
Da ustanem
A drugom
Uvlačim dan
Oblačim se kao i juče
Započinjem priču koja je bez kraja
Kažem sebi
Ućuti već jednom!
I odmah odgovaram
Ma kome ti to?
.
Sunce
S naočarima za slepe
Pretvara se
Da ništa ne čuje
Add to favorites
poetessa
Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/25186
Коментари