PERON TUŽNIH LJUBAVI

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
267 пута прочитано

Sreća mi se polako iza ugla prikrada
Lagano isčezava crni svet samoće
Vise se ne pitam kako? Kada?
Znam da ona doci će

Uskoro voz na peron stiže
Jos samo neka pahulja da proveje
Ulični svirač pesmu da dovrši
I svićeš svoje ruke oko mene

Već čujem voz, osećam dolaziš još malo
Ali nikako da stigneš, cujem samo eho
Po peronu već sve je stalo
Znaš li da te čeka neko?

Stanica je prekrivena snegom, pusta
Ne predajem se samoći
Slusam vetar koji peronom luta
Sake su mi promrzle, vredi jer ona ce doci

Cekanje je uspeh, evo je ispred mene stoji
Daje mi osmeh svoj, pruza ruke
Srce moje lupa, dusa vidi onu koju voli
Ona mi prica, ne cujem nju, samo cudne zvuke

Nemoguće, ona opet odlazi, oprasta se
Poklanja mi osmeh dok crta srce kroz vazduh
Kako prave ljubavi mogu biti tužne
Od svega dalje živi samo san, javom zavlada muk

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/25913

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.