LJUBAV

Drhtaj tela kad san prosara javom,

tesko je objasniti sebi samom,

da dusu obuzima slatka jeza,

nekad busna ko alasova mreza,

ponekad tuzna kao blistava breza,

ipak,lepa i neodoljiva,

kao u pustinji vreloj mala oaza.

skakanje srca i svetiljka u dubini stomaka,

koja se pali na blagi suzavi pogled,

u oci neznije od pamuka,

prelepih duginih boja iz jedne boje,

kad znas da su samo tvoje,

da zive za tebe i ti za njih,

bozanske,lepse od svih ostalih,

kad znas,da ih hranis sobom,

da ceznu za tobom…

i u mraku te znaju,

nikome te ne daju,

cuvaju te.

reci koje ostavljaju bez reci,

stihovi nikad zabelezeni,

u drugi cosak smesteni svi pisci sveta,

jer ove reci su ono pravo,

ono jedino,sto u prevodu

na svaki jezik znaci ljubav…

koliko samo mogu slusati tu muziku tihog dodira…

koliko mogu uzivati u recima tih ruku….

koliko ta tisina vice na glas

LJUBAV,LJUBAV…

pokriti se tom livadom mirisnom,

na taj sekund zavladati svetom,

jer drhtaj tela traje kratko,

a ceo zivot bi slatko,

slatko spajanje

zelje,strasti,lepote i vecnosti.