POGREŠAN JE KOD ZAPISAN U LJUDSKOM RODU

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
316 пута прочитано

Tako mi mog života kratkog
Svih laži izgovorenih
Svih istina preko usana prevaljenih
Tako mi svega lošeg
Svega gorkog, svega slatkog

Ovu pesmu ne pišem rukom
Već onim što oči videše
Telo i duša osetiše
Pa sad stihove nižu jaukom

Kako bi drugčije
Prošlost krvavu opevali
Iz te krvi u budućnost sledili
Da zapišu delo čovečije

Ne to ne može biti
Nek vas ova pesma boli
Niko ne mora da je voli
Ona će samo istinu govoriti

Video sam dva čoveka
Što tužno stajaše
I očima plačnim gledaše
Jedan drugog iz daleka

Medju njima provalija
Prvi poče jače da plače
Drugi poče jače da skače
Prvi jeste ono što dolazi
Drugi beše istorija

Onom što tek treba doći
Odelo od svile beše
Istoriji vetar golu kožu seče
O prokleta hladna noći

Tad budućnost progovara
“Vidiš li me nesrećniče?
Ja sam ono što tek biće“
Al prošlost ne odgovara

„Zasto skačeš kukavče
Zar nemaš gde da spavaš?
Da se greješ, večeravaš?“
Al prošlost usnama ne miče

Budućnost ne prestaje
„Reci bar što su ti ruke krvave?
I po telu rane iscrtane?“
Na to prošlost progavara
I priču započinje

„Prijatlju moj, rane su mi teške
Kožu su mi muke išibale
Ruke su mi vrane iskljucale
Pogledaj me dobro prijatelju
Gledaj svoje stare greške“

„Sada skačem, širim ruke
Da tebi kažem
Da tebi, nesretniče pokažem
Da ne doživiš iste muke“

„Ne vladaj samo radi vladanja
Ne kradi dane sto ti dade bog
Ne idi rog u rog
Neka ti moje rane
Budu ogledalo stradanja“

„Uči se na ranama mojim
Jer što slikari naslikaše
A pesnici opevaše
Sad je učitelj tvoj
I zemlja moja na kojoj stojim“

Sad budući suze briše
„ Zato sam i došao iznad provalije
Da se nazad vratim, meni ovde bolje nije
Da se vratim ponovo da učim“
Teško priča još teže uzdiše

Tad prošlo upita buduće
„ Zasto hoćeš nazad nesretniče?
„ Sa tom svilom, kojojm se i carevi diče
Zar srećan nisi u tom odelu?
Zar suze naše mogu da se izjednače?“

„ Mogu prijatelju stari
Ja sam otelotvorenje tvog košmara“
Iz topa budući odgovara
„ Ja sam kraj svega
Mene nema ko da žali“

„ U rukama mojim drzim sve
Sve blagotedi savremenog sveta
Sudbina je prijatelju to prokleta
Jer duše nemam, tela nemam
Zar se tako ziveti moze?“

„ Ubio sam boga u sebi
Čast je danas deo bajke
Ostala je zakopana u dubini crne rake
Sve knjige su spaljene
Sto je vredelo nekad, danas ne vredi“

Istorija ga pažljivo slušaše
„ Zar u vatru Platona, Tolstoja?
Tvoj je život samo iluzija
Zasto si se knjiga odrekao?“
Besno rukom odmahivaše

Tad prošlost sede i reče
„ Teško mi je kad te vidim
Zar da se svojih potomaka stidim?“
Za čiju sam slobodu krv lijo
Znaš li kako oseljena rana peče?“

Budućnost kleknu na kolena
„ Oprosti mi kad te molim
Sto moradoh da te zaboravim
Što sam prodao za lagodnost dušu svoju
Vrati me u tvoja vremena“

Prošlost ćuti, posla ima prečeg
Čak ga ni pogledom udostojila nije
Već se nagnu iznad provalije
Samo rečenicu prozbori
„ Vidi dole ima nečeg“

Sad obojca provaliju posmatraše
Čudnim pogledom gledaše čoveka
Ovaj nije iz njihovog veka
Čuše ga jasno kako zapomaže

„ Ko je ovaj čovek nesretni?
Što tako tužno zapomaže
Hoće budućnost da mu prošlost kaže
„ Njemu je najteže, to je onaj koji jeste“
Odmah prošlost odgovori

„ Dobro ga gledaj, on danas postoji
Iz te rupe on će izaći
Sudbina tvoja će ga snaći
Jer ja sam nekad bio
On jeste, ti ćeš doći“

Nakon ovih reči svak zaćuta
Shvatili su bez dileme
Svako vreme nosi svoje breme
To stihovi ovi opevaše
O sudbino ljudska prokleta

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/26098

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.