DIM LJUBAVI

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
267 пута прочитано

Putovali smo i isli smo svuda,

na razna mesta u godinama mladosti,

to je postala navika,ukras svakog leta je more,

ukras mora smo mi,a ukras nas je ljubav koja se

ponekad desi…

nije cesta ljubav na prvi pogled i nije cesta

ljubav na daljinu,takvih ljubavi ima malo

a one,one gore i plamte kao lava u vulkanu,

i gase se poput svece na kisi,i ostane dim,

a vreme dim razlozi u secanje,sliku,pricu…

da,Dajana…ime mog albuma slika,ime godine 2003

i ime devojke koja se upisala u moju knjigu srca

dragih lica.

Sunce na vrhu neba poput velike sijalice

obasjava prozirno more,tu sobu u kojoj smo svi mi,

znani i ne znani,nasmejani i tuzni…

tu sam ja,pored neke nje,

tu je ona kraj nekog mene…

muske oci znaju birati,znaju pricati i zavoditi,

znaju mrzeti i voleti,ali tad

oci i znaju neutralne biti,zatecene

gledajuci u iste takve oci,

od ociju,preko ruku do sredine stomaka,

zubor prelepog drhtaja,a u usima blagi bubanj,tup

srce dodje kao prateci ton,a mozak prosipa put

i tera usta da kazu nesto,verujem

da ista harmonija vlada i u njoj…

drzala je knigu u ruci sa obelezenom stranicom,

ostalo je malo od knjige,i sigurno je rasplet

i sigurno je zanimljiva,kod takvih se knjiga

ne skrece pogled,niti se staje…

ona jos uvek gledala,a meni vreme nije islo,

ili je toliko brzo islo da sam bio u rupi vremena,

neznam…

dok cigara dogoreva bez uvucenog dima,

uzustih recenicu…

Citas knjigu,bas lepo…

ona uzvrati nesto na Bugarskom,razumljivo donekle,

ali osmeh sam razumeo u potpunosti.

Seo sam pored nje,na pesak,gledajuci u tekst knjige

ne bi li smislio sledecu recenicu

ali ona,procitala mi je delic sa te stranice i pocela

docaravati rukama i pokretima glave…

boze,a ja je ne razumem skroz,smesim se

secem hemiju sa recenicom…

imas prelepe oci,ovako na suncu deluju providno…

razumela me je,i rekla hvala,a pogled joj skrenuo

stidljivo…

njenom olovkom napisao sam broj telefona na stranici

koju mi je citala,i vidimo se na plazi veceras…

klimnula je potvrdno,ulila mi je zivot bez reci

do veceri sam leteo,iznad oblaka,u nekoj zemlji maste i bajke

pratili su me leptiri cudne velicine i ptice koje lete

bez mahanja krila…

planine ispod mene bile su njen lik,zar toliko moze

da ocara jedna osoba,

jedna neznanka sa knjigom na pesku.

Drustvo celo,i ja,dobra muzika u obliznjem klubu pored mora

pesme su isle meni u korist,kao da je pevac znao da sam tu negde.

besplatne osmehe sam delio svima,ali misli mi nisu bile tamo.

telefon ne zvoni,niti pokazuje sta bitno,samo vreme

koje nosi sto pitanja.

da li je glumila,moze li se tako glumiti,

jedan sat posle ponoci,

idem na isto mesto gde sam je video,

tamo je mrkli mrak sad,ko ce tamo stojati i cekati

slatkorecivog stranca,i samo za njega cuvati

nesto posebno i nezno.

Gazim po pesku,priblizavam se

ali nje nema…

da,stranac u noci,

lepo obucen,pun zelje i neke energije

polako,kao masina bez goriva poceo sam jenjavati.

seo sam na pesak i gledao u zvezde,

one su mi uvek naklonjene i nasmejane

kao i sada.

znaju zvezde da sam povredjen,da mi je tesko

cuo sam nekad davno da treba pevati kad ti je tesko

pocinjem od refrena,onako zamisljen

MY WAY……Sinatra….ili Elvis…..ne…vise kao ja

da,ja je pevam,ne glasno.

druga strofa,nisam se setio pa sam svirao,zvizdao

ali neko je pevao…..

Dajana je pevala,iza mene i smesila se

skocio sam i zagrlio je,poceo ljubiti,strast,ljubav…

a Elvis je i dalje pevao MY WAY,pored nas sa gitarom i

smesno obucen,sav u sljokicama.

otisli smo do njenog stana,proveli prelepu noc zajedno

iduci dani bili su za memoare,na tri jezika smo

nacinili ljubav od temelja do vrha sveta

napisao sam joj pesmu na srpskom,znala ju je napamet

na stotine slika sam uslikao kao i ona,

boze,bili smo nasmejani na svakoj.

poslednji dan nije slikan…

na stanici,plakali smo oboje…

imali smo ljubav,imali smo raj imali smo svet,

ali,znali smo da je to kraj.

dok sam sedeo do prozora u busu,pevala je kroz suze MOJ PUT…

krenuo je,ja sam gledao u nju do sam mogao videti

njenu figuru…u kriviti puta,sve je nestalo…

ostao mi je telefon,adresa i uspomene.

na taj telefon niko se nikad vise nije odazvao,

pisma nisu imala odgovora,a uspomene…

one se gase poput sveca na kisi,i ostane dim,

a vreme dim razlozi u secanje,sliku,pricu….

da,Dajana…ime mog albuma slika,ime godine….2003.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/26216

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.