57 пута прочитано
Што канџама жице стежеш
Шта то хоћеш луда птицо
Што канџама жице режеш
И крваво зуриш у тужни
У тужни трамвај што чека
Што чека чека човјека
А њега чека жена
И осмјехом тајна њена
Знаш човјек жена и трамвај
Чувају тајну стајања
На шинама улего звук
И тешки поноћни мук
Јер човјек жена и трамвај
Не чују поноћни звон
Ни посљедњу капљу крви
Што с тебе на кров пада
Тај човјек жена и трамвај
Не знају сат је Хрон
Што буђења јутра мрви
Тамо гдје престаје нада
Хоћу ли надом птицо
Што канџама жице стежеш
Љубављу вјером птицо
Што канџама жице режеш
Нек кап ти је крви на спас
А болом остварен сан
Нек капља ти крви за нас
Ко птица се спусти на длан
©Мирослава Одаловић
Add to favorites 
Коментари