ВУДИ а није Ален
Вуди не свира кларинет
и није номинован за оскара
али има четкицу и занос
да ухвати немир у коњу
који у галопу
цветним пољем испод три брезе
проноси дугу и мирис пејзажа
Вуди не оклева
да живот бојом улепша
јер и то је мисија којом из срца
изгони бол и чемер
који се вековима таложе
у пољима жутог кукуруза
кад суше горку кору хлеба
у недостижни сан разлију
Е такав Вуди,
свој шешир накриви
и ракију испије
срећан што живи
као и сви други мали људи
који своје снове
пију уместо воде…
Тад Вуди запева
и пој после у сликама сија
за све који тим стазама ходе…
Вуди а није Ален
своје игре игра
у трагању за препелицом
која златна јаја носи
Вуди се никад на живот не куди
јер зна истуну: не деси се никад
оно за чим срце жуди
али на платну се све наслика
јер слика је сан и сан је слика
Вуди…
© Љубодраг Обрадовић
Add to favorites 
Коментари