98 пута прочитано
Нема више оних дана
са мирисом дуње жуте,
нема више пољем песме
ни ракије добре љуте.
Нема више ни чељади
нити игре, нити прела,
нема више старе крушке
нити нашег лепог села.
Нема више кривог пута
са јабуком удварача,
нити њива благородних
црног хлеба испод сача.
Нема више ни бунара
ледне воде са извора
ни опанка, ни пастира,
ни ливада пуних стада
нити фруле да засвира.
Нема више оних гиџа
ни подрума правог вина,
ни амбара златног жита,
ни пушнице пуне дима.
Нема више плотова од прућа
закопана кудеља и вуна,
нема међе и старога коца
ни шајкаче да засија круна.
Нема више оног Сунца
да отера облак таме,
нема више ни нас тамо
сад нам куће у корову чаме.
Add to favorites 
2 comments
нема више ни нас тамо
сад нам куће у корову чаме
Oj Sasa,Sasa,nazalost,mnogima je to sudbina a protiv nje se ne moze.Divnu poeziju pises.
Nažalost to je istina.Vama hvala puno na komentaru.