34 пута прочитано
KOLOVODJA
Nezna juce da je sutra,
nezna noc da je dan,
niti korak da je sudba,
kolovodja da je kralj!
Rukom mase, osmeh nudi,
sve u isti tren!
Dok preplice sitno oro,
nezna da je njen!
Igra srce u nedrima,
kad se seti onog dana,
zelene su oci bile i
njegova prva rana.
Ispod grana jorgovana,
dodir ruku, miris kose,
divne reci sa usana
sto prkose!!
Nezna juce da je sutra,
nezna noc da je dan,
niti biser da je niska,
kolovodja da je kralj!
Dok se klanja osmeh mami,
nezna da je njen,
a, mirisu jorgovani,
bas kao onaj tren!
Dok napolju dah se ledi,
i veje li veje,
kolovodjo kad odigras,
shvati ona gde je!!!!
© Miladinovic Sandra
Add to favorites 
Коментари