U počast Kamingsu 93 — Marina Adamović
27 пута прочитано
ma
da
da
ni
su us
udn o o dbrojani
JA
ne pristajem na
svoju o
ivičenos
t t
o
je samo priviđenje
a za njeg’ ti ne marim
joknipošto
brojati dane na prs
te
te
moliti se Višnjem za dugovek
ne
anđeli moji suvozem
ni ni
sam ja od te sorte
živimgromadnabeskonačna
ovog tre
na na
ekranimapredva
ma
ma
da
da
ni
suusudn o o dbrojani
ali nisu nepovratni
naprot
iv
iv
erje ne pada dalek
o o
d
klade
da
perpetu m m obil(j)e
Add to favorites
poetessa
Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/27861
Коментари