60 пута прочитано
Тако су ме вјенчале тишине
У бубњу што гори добовала сам
Оглушена о глас што из вјетра
Разлистава крајичке јесени
Превлачи преко жица неба
Гдје достатно је живјети на акорду
Једног усамљеног даха
У угловима ријечу склупчано
Молио је глас
С плашта јесењен откинут лист
Зарубио сва доба
Челом од свемира
Ударио о хладно тло чекања
Његов ехо мој младожења
Руку под руку ми раскриљени
Болно рођен почетак планина
©Мирослава Одаловић
Add to favorites 
Коментари