N(n)N(n) 100 — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
230 пута прочитано
dobro se sećam te večeri

neko je hodao preda mnom

(rekla bih da se odnekud znamo)

korak po korak u nedoumici

da li to njegove stope odjekuju

zastao je

i ja – pa gde bih sada nasred priče?!

otključao je neka vrata

(rekla bih – odnekud poznata)

upalio svetlo

navukao zavesu

ali

sve sam jasno videla

kao da sam bila na stub mu kičme oslonjena

uzeo je neku knjigu

otvorio grčeći bore na čelu

litstao čitao

ili mi se činilo

Najednom je ispustio knjigu

legao i zaspao

u snu me je dozvao

molio za pomoć, za neko pojašnjenje

znam da uvek treba biti spreman sebe dati

i predala sam se bez nebuloze

ušla sam

podigla knjigu sa krupno podvučenim imenom

podigla i njega s nejasno uvučenim pesmama u oku

izvela ga

još je prijatno bilo napolju

hodali smo kao jedan

a nad nama se kovitlala zora

joj

kako je divano

vidiš li čoveče?

toliko je godina prošlo a mi se

nismo upoznali

zamislio se sve dublje i dublje

uplaših se da će nestati

ne

on se na tren osmehnuo

zaglio me

zahvalio se

i

glasno šapnuo ime sa korica knjige

joj, važi….. upamtiću..

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/28421

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.